Forever || Harry Styles

Chapter 15

Koračam mračnim hodnjikom gde moji koraci odzvanjaju, dok u pozadini čujem muziku koja verovatno svima prisutnima probija bubne opne, ali čim su još uvek tu, onda im ne smeta. Nešto me je vuklo da krenem na sprat do Harryeve kancelarije. Ne znam zašto sam se odlučila da prvo krenem gore, ali me je strah, jer nema nikoga i molim se da ga nađem gore.

Podižem haljinu i penjem se uz stepenice prateći da ne zapnem za stepenik u štiklama i od materijal koji mi je u rukama. Možda je stvarno bilo bolje da sam otišla kući da se prvo presvučem, ali je sada kasno.

Polako otvaram velika crna vrata i ona su malo zaškripela. U prostoriji je bilo slabo osvetljenje kao i uvek, a šarena svetla su osvetljavala prostor. Ugledala sam ga kod stakla, okrenut mi je leđima, pa sam odahnula, jer je tu. Bio je sav u crnom, sa majicom kratkih rukava. Polako sam zatvorila vrata za sobom i on se trgnuo. Pratila sam ga očima dok se okretao prema meni i par sekundi je samo gledao u mene. Srce mi je kucalo veoma brzo, dok njegove oči prelaze po meni. Od samo njegovog pogleda koža mi se naježila, toliko da su mi trnci prošli telom.

"Za mene si se tako obukla?" Iako je poprilično mrak u prostoriji, videla sam njegov osmeh i te čisto bele zube. Na kratko sam spustila glavu i pogledala u svoju haljinu, pa se nasmejala.

"Ne umišljaj se, ne dolazim od kuće", tiho sam rekla, dok ne skidam pogled sa njega. Čula sam hrapavi smeh i osetila njegovu blizinu. Zagrlio me je i ubrzo sam osetila njegov parfem, koji mi je odmah ušao u nosnice. Udišem njegov miris i trudim se da ga što više osetim. Malo fali da mu poljubim vrat koliko dobro miriše, ali se suzdržavam.

"Prelepa si", tiho je šapnuo na moje uho. Prošao je rukom preko mojih otvorenih leđa i odmah mi se koža naježila od njegovog dodira. Njegove reči nisu kao Davidove, potpuno drugačije utiču na mene i potpuno drigačije ih izgovara od njega. Skoro sam osetila nešto u stomaku, kao neki čudan osećaj, totalno neobjašnjiv.

"Hvala." Njegove kovrdže su mi golicale obraze, pa sam se tiho nasmejala. Povukla sam ga malo u nazad, želeći da ga vidim. Prelazila sam pogledom preko njegovog lica i ugledala par modrica.
Nije valjda da se opet borio?
Preblizu mi je i osećam njegov dah po svom licu, dok upijam njegov lik.
"Opet si se borio?" Izvukao je jedan kraj usana u osmeh. Prešao mi je rukom preko obraza i svaka dlaka na telu mi se podigla. Neverovatno kako ovaj dečko utiče na mene. Ne govori ništa i samo gleda u moje lice.
"Harry?" Nakrivila sam glavu i uhvatila ga za rame.

"Nije ni bitno." Poljubio me je u obraz i odmakao se od mene. Skupila sam obrve, dok se on vraćao do stakla i gledao u gužvu. Stala sam pored njega i gledala i ja prema gužvi. Dosta njih je već sada pijano, a dim od cigareta se širio klubom. Dosta ih neumorno igra, ali ima i onih koji sede i izgledaju kao da ne znaju gde se nalaze.

"Zašto to radiš?" tiho sam mu se obratila i pogledala ga. Polako je disao, dok nije skidao pogled sa gužve.

"Tako izbacim bes iz sebe." Tek sad me je pogledao i divim se zelenilu u njegovim očima. Mislim da nisam nigde videla lepše oči.

"Možeš bes da izbaciš drugačije." Okrenula sam se u potpunosti prema njemu. "Ne radi to sebi, Harry." Naslanjam glavu na njegovo rame i uživam u njegovoj blizini. Onoj o kojoj potajno čeznem kao malo dete, jer mi je potrebna. Kao i svakoj devojci, potrebna mi je ljubav, pažnja i osećaj da je nekome stalo do mene, a on je neko u čijim očima mogu da prepoznam sve i da može to da mi pruži. Polako se okrenuo prema meni, pa sam bila primorana da podignem glavu. Uhvatio me je rukama za lice i pogledao direktno u oči.

"Hoćeš li uvek biti pored mene?" šapnuo je blizu mojih usana. Iznenadila sam se njegovim pitanjem i samo sam gledala u njega, dok sam u glavi ponavljala njegove reči. Ovo me je udarilo kao neki val osećanja, toliko da sam sva zadrhtala.