Forever || Harry Styles

Chapter 24

Izlazim iz kuhinje, a neki blesavi osmeh mi igra na licu. Gledam kao izgubljena ispred sebe, a moje srce ne prestaje jako da udara. Samo jedno pitanje mi je u glavi 'Da li je stvarno Harry u mene?'

Ponekad ne znam šta smo ja i Harry. Nekad se ljubimo, a nismo zajedno. Družimo se, ali se prijatelji ne ljube. Neka zbrka mi je u glavi i sve mi je pomešano, pa ne mogu normalno da razmišljam.

U prolazu kačim neku vaznu koja je stajala na stolu pored zida i u poslednjem trenutku sam je uhvatila da se ne razbije. Mala bol mi je prošla kroz ruku, ali sam je zanemarila. Odahnula sam, jer se vazna nije razbila, posle onog razbijenog tanjira, da razbijem vaznu, Melinda bi pomislila da sam luda.

Stajem na vratima dnevne sobe i gledam u momke kako se smeju. Harry i Louis igraju neku igricu, dok ih Liam i Niall ometaju i podsmevaju im se. Naslonila sam se na okvir vrata i zagledala se u njih.

Ne znam ih puno, možda oko par meseci, ali je dovoljno da znam i vidim da su dobri i zabavni momci. Posmatram svaki Harry-ev pokret, njegov osmeh je nešto najlepše što sam do sada videla. Kada me pogleda svojim zelenim očima, kao da može da udje u moju dušu, srce mi zatreperi, a pogled se veže za njega. Za ovo kratko vreme sam sigurna da sam se zaljubila u njega i da mi se svidja, ali ponekad ne želim da priznam to sebi.

Ne želim da se vežem, jer sam imala prilike da se vežem za nekog i on me je povredio. Nije mi bilo svejedno, patila sam i trebalo mi je vremena da se oporavim. Zbog toga i ne želim da se vežem, jer se plašim da mi se ponovo ne dogodi. Ali nekada sam i spremna rizikovati, ali samo onda kada sam sigurna da je potrebno za tim.

Uzdahnula sam i nisam ni shvatila da već dugo stojim na ulazu i da sam se zagledala u njih. Osećam ruku na svom ramenu, pa sam se trxnula i malo podskočila. Okrenula sam se i ugledala Zayn-a kako mi se smeši.

"Prepao si me!" Stavila sam ruku na srce i počela da uzdišem.

"Bilo mi je zanimljivo da te gledam dok ih tako posmatraš." Zayn se nasmejao i njegov čokoladne oči su pogledale iza mene u momke. Previše su zauzeti igranjem igrica da bi nas videli.

"A ja....nisam želela da ih ometam." Zbunjeno sam rekla, kao da Zayn može da shvati da sam gledala u Harry-a i razmišljala o njemu. Imam osećaj kao da može to da pročita u mojim očima, pa sam spustila glavu.

"Elena te traži, želi da priča sa tobom!" Podigla sam pogled na njega i osmeh mi se stvara na licu.

"Kako je ona danas?" Veliki osmeh mi je na licu i jedva čekam da je vidim. Juče nismo ni mogle da pričamo u onoj zbrci, a kasnije je zaspala.

"Dobro je!" Klimuo je glavom i zagrizao svoju donju usnu.

"U redu, idem do nje!" Okrenula sam se prema momcima, a oni nas ne primećuju kao da nismo tu.

"Ja ću biti sa njima!" Pokazao je rukom na njih i prošao pored mene. Krenula sam niz hodnjik i tražila sobu u kojoj se Elena nalazi. Stala sam ispred velikih braon vrata i uzdahnula pre nego što sam ušla.

Hvatam hladni metal kvake i otvaram vrata i odmah mi za oko zapada krevet na kome leži plavuša i zamišljeno gleda u plafon. Polako zatvaram vrata, a ona je previše zadubljena u svojim mislima i nije ni čula kada sam ušla.

"El?" Trza se na zvuk njenog imena i njen pogled je istog trenutka bio na meni.

"Lia!" Nasmejala se i polako se pridigla, pa se naslonila na jastuk. Prilazim krevetu i sedam na njega i jako grlim Elenu. "Nedostajala si mi!" Nasmejala sam se na njene reči i neke suze su mi se malo nakupile u očima.

"I ti si meni!" Odmičem se malo od nje i hvatam je rukama za lice. Moje oči prelaze preko njenog lica i mogu da priznam da dosta bolje izgleda nego sinoć. Sada su joj obrazi rumeni, nisu više bledi i ima sjaj u očima, za šta znam da je zaslužan Zayn. "Kako si?"