Forever || Harry Styles

Chapter 5

Glasna muzika se sve više širila klubom, a ja sam imala osećaj kao da mi nešto udara u ušima. Postaje mi sve više zagušljivo, jer već dva sata sedim sa momcima, koji moram priznati da su veoma zanimljivi. Pogotovo je najviše zanimljiv Louis, koji kad nešto lupi ne možeš, a da se ne nasmeješ. Dobro, stvarno sam bila iskrena kad sam mu rekla da mu je glup način zavođenja. Ja ne bih pala na to, jer nisam kao ostale devojke. Louis jeste super lik bez obzira na to, ne samo on, već i ostali momci.

Zayn i Elena su otišli negde, Bog zna gde, dok ja sedim između Nialla i Louisa i zabavljam se, a Harry i Liam sede prekoputa nas i pričaju. Počinje mi biti sve više zagušljivo i loše, a moguće da je od pića koje sam popila, ma da nisam puno, ali loše podnosim alkohol. Malo sam zamahala rukom ispred sebe kako bi mi bilo lakše, ali nije vredelo.

Lagano sam prodrmala Louisa kako bi obratio pažnju na mene, jer od njega nisam mogla da prođem. Posle par drmanja se okrenuo prema meni zbunjeno i ne baš pri sebi.

"Louis, možeš da se pomeriš da ja prođem?" Pogledao me je začuđeno i par sekundi me gledao, dok nije shvatio šta sam ga pitala.

"Oh, naravno", rekao je malo zaplićući jezikom, pa se pomerio i sklonio svoje noge da bi imala više prostora. Svedok sam da je Boga mi dobro popio!
Čim sam ustala, dobila sam pažnju ostalih, ali sam ignorisala njihove poglede, jer nemam vremena za njihova pitanja.

Polako sam krenula niz par stepenika, ali za svaki slučaj sam se uhvatila za sivu ogradu, jer osećam po malo vrtoglavicu, koja je možda od naglog ustajanja. Kada sam sišla niz stepenice koje su mi izgledale deset puta duže, počela sam se gurati kroz gužvu ljudi koji ne umorno igraju. Kako sam imala osećaj da nikako se neću iščupati iz ove gužve, postajalo mi je sve više loše. Pokušala sam da udišem duboko, jer mi je to par puta pomoglo, pa bar dok ne izađem napolje. Samo da se ne unesvestim ili povratim ovde, to bi bio blam.

Kada sam konačno ugledala vrata za izlaz, jedva sam stigla do njih i malo se pridržala za zid, pa krenula niz hodnjik sporim koracima, jer sam tako bila u mogućnosti. Osećam kako se sve više preznojava, a ljudi koji prolaze me čudno gledaju, baš kao da sam pala sa marsa. Šta, nikada nisu videli nekoga kada mu je loše?

Čim sam uspela da izađem, dokopala sam se vazduha, baš kao da me je nešto gušilo, pa udahnula što dublje i više kako bih došla sebi.

Sklonila sam se malo sa strane kluba i naslonila na neki zid, jer mi nije baš prijatno da me ljudi gledaju kao neku bolesnicu. Ljudima sve smeta! Trudila sam se da uklonim ovu mučninu koja mi se stvarala u stomako, što mi je po malo i polazilo za rukom. Izgleda da je za sve kriv alkohol, koji stvarno dugo nisam pila.

Dođavola, znala sam da ne bi trebalo da izlazim! Mrzim kad se ovo desi, baš kao da nikada nisam pila. Nikako ne mogu da se naviknem na alkohol i njegovo delovanje, jer mi uvek teško padne, pa pitam sebe zašto mi uopšte treba da pijem?!

Prošla sam rukom kroz kosu i zabacila je pozadi, kako bih se što više rashladila. Vazduh me je jače udario, a ja sam zatvorila oči, dok mi je veoma prijao i olakšavao mi ovu situaciju.

"Ne bi smela ovde da budeš sama." Brzo sam otvorila oči i refleksno se okrenula na nečiji glas koji je bio blizu mene. Susrela sam se sa Harryem i njegovim prepoznatljivim osmehom.

"Šta ćeš ti ovde?" iznenađeno sam ga pitala i stavila ruku na srce, jer me je prepao. Mislim da su mi se noge na trenutak odsekle od straha, ali priznajem da zahvaljujem Bogu što je Harry, pa kakav god bio. Nadam se da nije neki ludak, pa da mi nešto uradi!

"Krenuo sam za tobom", rekao je slegnuvši ramenima, pa pogledao negde u stranu, dok sam ja progutala pljuvačku.

"Zašto?" skupila sam obrve idalje ga gledajući, dok je on stiskao usne i na trenutak pogledao u svoje crne patike, pa se osmehnuo.