Forever || Harry Styles

Chapter 29

           3 dana kasnije..

Koračam velikim ulicama Londona, veoma je velika kužva i trudim se da se ne sudarim sa nekim. Gledam u svoj novi telefon, koji sam pre dva dana kupila. Morala sam da ga uzmem, jer se stari raspao, a telefon mi je veoma potreban. Izašla sam da kupim par stvari i nosim kesu u kojoj su kupljene stvari i pre par minuta sam izašla iz prodavnice.

Na sebi imam kratku belu majicu kratkih rukava i iscepane farmerke sa kaiševima. Morala sam da stavim dosta pudera da bih sakrila modrice, u čemu sam i uspela, ali mi se jedino vidi velika ogrebotina sa strane obraza, koju nisam uspela da sakrijem.

Trudila sam se da je sakrijem kosom, ali vetar uporno duva i vraća mi kosu unazad, pa sam na kraju odustala od sakrivanja.

Harry me je dovezao do centra grada, jer nisam mogla da vozim svoj auto, a i onako mu je bilo usput, jer je otišao u 'Dark' klub. Trebalo bi večeras klub da se otvori, jer je kvar uklonjen, pa je Harry otišao da pogleda.

Gledala sam nešto na telefonu, pa sam nogom zapela od neki pločnik i za malo je hvalilo da tresnem glavom od pod i prostrem se pred svim ljudima. Počela sam se smejati sama sebi koliko sam smotana i na pamet mi je došla scena kako padam i udaram nosom od beton, a svi ljudi oko mene me gledaju i smeju mi se. Mogu samo da zamislim koliki bi to bio blam i mislim da bih propala u zemlju.

Jedna velika kapljica kiše mi je pala na ekran od telefona, pa sam zbunjeno podigla pogled prema nebu. Veliki, tamni oblaci su se nadvili nad London-om i ubrzo osećam još kapljica kiše, ali sad po svom licu. Mogu da se kladim da je pre sat vremena bilo skoro vedro nebo i nisam se nadala da će uopšte pasti.

Ljudi su se uspaničili i počeli da trče, pa od sve veće kiše počeli da vrište. Počela sam i ja da trčim i tražila sam najbliže mesto da se sakrijem od kiše koja je veoma brzo počela da pada. Slučajno sam zakačila neku ženu u prolazu.

"Izvinite!" Brzo sam rekla i trčeći pogledala u nju, a ona me je namrgodjeno gledala.

"Pazi kuda ideš!" Njen piskutavi glas je progovorio i ona je sa kišobranom krenula dalje niz ulicu. Prevrnula sam očima i ušla u jedan kafić, koji mi je bio najbliži.

Mrzim ljude koji su bezobrazni, slučajno sam je zakačila u gužvi i kulturno se izvinila, a mogla sam kao i svi ostali samo da nastavim dalje, ali nisam!

Izvlačim jednu stolicu i sedam za prvi sto koji je bio prazan, a nije ih puno, jer je velika gužva. Spuštam belu kesu na stolicu pored i rukom sam razbarušila kosu, koja za divno čudo nije mnogo mokra. Gledam se u ekran od telefona, da mi nije puder mnogo spao, da mi se modrice mnogo ne otkriju.

Prilazi mi visoka crna devojka, koja je predpostavljam konobarica, jer na sebi ima belu majicu sa natpisom ovog kafića.

"Izvolite?" Ljubazno mi se obratila sa osmehom.

"Toplu čokoladu!" Definitivno će mi sad prijati i samo se nadam da se neću prehladiti od ove kiše. Pre nego što je otišla, pitala je da li mi treba još nešto, a ja sam odmahnula glavom.

Otključavam telefon i tražim Harry-ev broj. Kiša pljušti napolju i ne znam kako ću stići do Harry-eve kuće, jer sad neću moći da nadjem nijedan slobodan taxi.

"Hej, ljubavi!" Hrapavi glas sa druge strane telefona me trza iz razmišljanja.

"Hej, gde si?" Smešim se na sam njegov glas.

"U klubu sam još uvek, upravo hoći da krenem kući!" Čujem pomeranje stolice sa njegove strane i neke glasove.

"Da li bi mogao da dodješ po mene, ne znam kako da se vratim od kiše?" Uzdišem, a velika buka se širi oko mene i mislim da se svakog minuta sve više puni ovaj kafić.