Kao mala sam sanjala o svom princi, baš kao u bajkama. Sanjala sam o nekom savršenom dečku, kome ću biti bitan, koji će me voleti i posle svega biti moj. Čitala sam kao i sva deca bajke i prepuštala se nekom svom svetu. Svetu u kom nema problema, mržnje, u kom je ljubav ta koja spaja ljude. Maštala sam o tom nekom savršenom životu, o ljubavi, da ću naći svog savršenog dečka i sa njim biti srećna. Ali kako sam rasla, shvatila sam da ništa nije savršeno i da bajke ne postoje. Shvatila sam da nije lako dobiti ono što želiš, jer treba da se boriš i da veruješ u sebe. Ljubav je nešto što nas ponekad ubija, ali i jača. Nije moguće naći savršenog dečka, jer takav ne postoji, ali onog koga zavoliš sa svim njegovim manama, ti ćeš ga smatrati savršenim. Uvek postoji dečko koji je sudjen za tebe, samo što treba vremena da ga sretneš, kao što treba vremena za sve. U životu ne možeš sve dobiti kao na tacni, već treba da se potrudi i treba pretrpeti čak i neke gubitke, da bi dobio nešto drugo, ali sigurno bolje. Kako sam rasla, nisam imala život iz bajke, kao što sam mislila da ću imati. Problemi su se redjali, a ja kao da sam stajala na istom mestu. Bila sam ponižavana od strane svojih prijatelja i poznanika, roditeljsku ljubav nikada nisam imala, maltretirali su me, što još uvek rade. A ljubav, eh?! Mislim da je nikada nisam ni doživela, nisam se osećala kao voljena od strane nekog dečka. A ja, nikada nisam istinski zavolela nekoga, još uvek čekam. Kako vreme prolazi, polako postajem umorna, umorna od čekanja. Ponekad se previše nadam, pa se razočaram. Toliko sam željna ljubavi i pažnje, željna da se osećam voljeno, da znam da imam nekog pored sebe. Možda na izgled imam sve, ali samo ja znam kako mi je i kroz šta sam prošla.
Polako otvaram oči i par puta sam trepnula, jer mi je pred očima bilo mutno. Osećam jaku svetlost na svom licu i okrećem glavu prema prozoru. Zavesa je sklonjena sa prozora i zraci sunca su prodirali kroz njega i obasjavali celu sobu. Malo sam zatvorila oči od sunca i počela da zevam. Osećam neko meškoljenje pored sebe, pa sva još uvek pospana sam okrenula glavu na svoju drugu stranu. Ugledala sam Elenu sa rukama ispod brade i buljila je u mene, dok je ležala na stomaku pored mene. Uplašila sam se, a i iznenadila, odakle ona ovde i još je bila blizu mene. Refleksno sam se pomerila unazad i pala sa kreveta. Tresnula sam direktno na dupe i napravila sam neku bolnu grimasu.
"Dobro jutro, Lia!" Izvirila je njena plava glava, a njen osmeh se orio sobom.
"Da li si ti normalna?! Šta radiš ti uopšte ovde ovako rano?" Prevrnula sam očima i polako ustala. Bosim nogama sam stala na hladan pod i jeza mi je prošla telom.
"Ma šta rano, jedan posle podne je!" Skupila je obrve i pogledala u svoj sat na ruci. Nemoguće da je toliko sati! Toliko sam pospana kao da je šest ujutru. Okrenula sam se da pogledam u sat na zidu, pa sam levom nogom udarila direktno u krevet. Uhvatila sam se rukom za nogu i od bola počela da skačem na jednoj nozi. Opsovala sam i počela da skakućem oko kreveta. Ma divno mi je jutro, tačnije dan počeo, više mi se i ne spava. Elena se počela smejati i valjati po krevetu, što je i meni izmamilo osmeh.
"Nije smešno!" Uvredjeno sam joj rekla, dok se ona počela još više smejati. Uzela sam jedan jastuk sa kreveta i gadjala je sa njim. "Kozo!" Isplazila sam joj se i otišla u wc.
Stala sam ispred ogledala i gledala u svoje lice. Nema više šminke na licu, pa mi se modrice vide. Počela sam rukom okrećati glavu i zagledati modrice. Odvratno izgledam i planiram da ne izlazim iz sobe dok mi ovo ne prodje. Gledala sam svoj odraz u ogledalu i setila sam se Harry-a. Sinoć mi je bilo savršeno, Harry je bio tako dobar i fin. Nesvesno sam se počela smešiti i poželela da ponovim to od sinoć. Obavila sam higijenu i obukla se u sive farmerke i belu majicu. Vratila sam se kod Elene i ugledala je još uvek zavaljenu na krevetu, dok gleda u plafon. Nije ni primetila da sam se vratila, pa sam je uhvatila za nogu i povukla. Iznenadjeno je vrisnula, a ja sam se počela smejati. Sad smo kvit! Bacila sam se na krevet pored nje i stavila ruke ispod glave.
أنت تقرأ
Forever || Harry Styles
أدب الهواة《 Ljubav se desi onda kada se najmanje nadaš, a tada je i najlepša. 》 Dosta toga zna da poremeti život i da ga nekome promeni za zauvek. Nečije pogrešne odluke će promeniti sve, pa čak i mogućnost za nastavak normalnog života. Zauvek je velika reč...
