Forever || Harry Styles

Chapter 45

           Amelia' p.o.v

Osećam podrhtavanje tela, a svoje ruke ne mogu da kontrolišem dok mi se nenormalno znoje i tresu. Imam osećaj kao da mi je srce u grlu i sprečava mi da bilo koji zvuk proizvedem ili da nešto kažem. Suze mi svake sekunde sve više mute vid i ne mogu jasno da vidim Harry-a koji mi se sad u potpunosti okrenuo, dok David stoji sa njegove desne strane i smeška se.

Napravila sam korak unazad i nesvesno napravila još njih, pa se okrenula i skoro trčeći krenula što dalje od svega ovoga. Udisala sam duboko i brzo, i imala sam osećaj kao da se gušim, kao da mi nedostaje sve više kiseonika. Gubim razum, gubim se u svemu ovome i kao da me nešto povlači na dno da ne mogu da dodjem do daha.

Nije moguće, moj Harry! Ne može on tako nešto da uradi! Pa zašto onda bežim? Moj razum vrišti na mene, dok se i dalje krećem. Ne znam ni sama, njegov pogled i uznemirenost su mi ipak rekli da ima istine u tome što je rekao David. Zašto se ovo dešava, dodjavola? Gde sam krenula? Ne znam, izgubljena sam! Sve se oko mene vrti kao tornado, ne mogu ništa da pohvatam.

"Amelia!" Osećam nečiju ruku oko svoje podlaktice i već znam ko je da ne moram ni da se okrećem, ali me je on okrenuo. "Molim te, nemoj da ideš, ne slušaj šta govori, Amelia!" Očaj u njegovom glasu je jasna da i meni para uši, a moje srce podrhtava zajedno sa nogama da imam osećaj da ću pasti svake sekunde. Osećam njegove prste kako me sve više stežu oko ruke, dok se meni isto tako steže i duša.

"Reci mi da nisi bio u zatvoru, molim te!" Tiho, drhtavim glasom sam mu se obratila, dok me suze guše. Na kratko je zatvorio oči i spustio glavu, a ja sam u neverici odmahnula glavom i izvukla svoju ruku iz njegove. Srce mi se sad definitivno popelo do grla i lupa kao ludo, dok on izbegava moj pogled. Ne želi da kaže, ne želi! Dodjavola, on je bio u zatvoru i to još zbog ubistva, što je najgore, zbog ubistva osobe koja mu je nekad značila i koju je voleo. Ne mogu ni da razmišljam o tome, boli me kao da se svaki deo raspada u meni. Stavila sam ruku na usta i tiho zajecala, pa uhvatila njegov pogled.

"Dodjavola, nisam je ubio, Amelia!" Uzviknuo je na mene i uhvatio me za ramena, dok sam ja uočila suze u njegovim očima, što me je dodatno dotuklo, ali ne mogu, želim da što pre odem odavde.

"Kako ćeš onda objasniti to što si bio u zatvoru?" Otrgla sam se od njegovog stiska i proderala se na njega. Jebote, toliko se znamo i verovala sam mu i da na ovakav način saznam i to preko prokletog David-a. Imala sam pravo da znam, ali da mi to lično on kaže, ali očigledno je da nije imao nameru ni da mi kaže. Pa da, zašto bi, ko sam mu ja?!

"Amelia...." Očajno je rekao i otvorio usta da nešto kaže, ali sam ga ja prekinula.

"Liam, daj mi ključeve!" Pogledala sam u Liam-a koji nas je sa strane posmatrao i pružila ruku prema njemu. Pogled mi je sasvim slučajno odlutao na David-a koji je izmučeno stajao naslonjen na zid, ali se jasno videlo da ga sve ovo zabavlja. Stisnula sam zube veoma jako i ponovo pogledala u Liam-a.

"Amelia, ne bi trebalo...." Nije stigao da završi rečenicu, jer sam i njega prekinula. Znam da se ni on neće složiti sa tim da odem, ali ne mogu to da slušam i ne želim. Hoću da odem odavde i to što pre.

"Molim te!" Skoro očajno sam zavapila prema njemu, dok je on pogledao u Harry-a koji je i dalje gledao u mene. "Molim te, Liam!" Ponovila sam, dok sam brisala suze i malo protresla ruku kako bi mi dao ključeve. Uzdahnuo je tiho i iz džepa izvukao ključeve i da mi ih, dok sam ih ja čvrsto stisnula rukom.

"Nemoj, Lia!" Na trenutak sam zatvorila oči na Harry-ev tihi glas, ali sam brzo odmahnula glavom i prišla belom audiu. Otključala sam ga i ušla unutra, pa ga brzo upalila. Podigla sam pogled prema slomljenom dečku koji me je očajno gledao i pogledom me molio da ne idem. Isprekidano sam uzdahnula i okrenula auto, pa se polako udaljavala sa ovog mesta, dok sam iza sebe ostavljala uplakanog dečka.