Forever || Harry Styles

Chapter 42

Nervozno trljam ruke od sive farmerke, dok grickam svoju donju usnu. Pogled mi luta na sve strane i na kratko mi odvlači pažnju končići na farmerkama koje sam počela čupati i uvijati prstima. Mogu da osetim njen pogled na sebi, ali mi nervoza ne dozvoljava da mi pogled previše odluta prema njoj.

Rukom sam prošla kroz kosu, a jedan pramen sam povukla što više do oka kako bih prekrila modricu koja mi je koliko toliko prekrivena šminkom. Počešala sam se vrhovima prstiju po nosu i podigla pogled prema vratima u nameri da ću videti Harry-a koji je otišao da telefonira. Znam da je otišao pre minut, ali mi je veoma glupo pred Gemmom, pogotovo zbog sinoć.

Malo sam se promeškoljila na trosedu, ne zato što mi je neudobno, već zato što mi je neprijatno. Skrenula sam pogled prema Gemmi, koja je zatreptala par puta kada su nam se pogledi sreli.

"Umm....izvini zbog onog sinoć!" Iskrivila sam usnu i slegnula ramenima, dok mi je pogled odlutao na njene ruke koje je na kratko spojila.

"Ma u redu je!" Nespretno je prošla rukom kroz svoju sivu kosu koja se malo raščupala, ali je i dalje ostala veoma prava. "Iskreno, pomislila sam da si neka ludača!" Zakikotala se i podigla ruku u znak izvinjenja, a ja sam joj se pridružila u smejanju. Privukle su mi pogled njene rupice na obrazima koje ima baš kao i Harry. Njene braon oči su sijale dok se smejala i mogla sam da primetim i zelenilo u njima koje nije toliko izražajno kao kod Harry-a. Njena kosa mi je odavala utisak tmurnih oblaka, ali njoj je veoma lepo stajalo. Mislim da nijednu nisam videla da joj bolje stoji ova boja kose kao njoj. Kada se zagledam u nju, tek tada mogu da primetim sličnosti koje ima sa Harry-em. Veoma je lepa, baš kao i njen brat.

"Ili psihopata?!" Nasmešila sam se i našalila se na svoj račun, dok sam se polako opuštala u njenom društvu, jer izgleda veoma draga i vesela devojka.

"Pa i to!" Podigla je ruku, a ja sam ponovo imala pogled na njene divne rupice. "Mislila sam da si opsednuta mojim bratom i da si mu se nakačila za vrat!" Napravila je neku čudnu grimasu dok je govorila i spustila je jednu nogu na pod koja je predhodno bila na fotelji u kojoj sedi.

"Ne krivim te!" Podigla sam ruke u vis i proširila svoj osmeh, jer dok gledam nju, jednostavno je nemoguće ne nasmejati se, jer je zarazan. Iskreno, bila sam besna videvši je na vratima Harry-eve kuće, jer nisam ni pretpostavila da je njegova sestra. Dobro je, pa nisam skočila na nju da joj počupam kosu, pre nego što sam saznala ko je u stvari ona.

"Pa onda, mislim da mi možemo da se upoznamo i bez Harry-a!" Slegnula je ramenima i ustala sa fotelje, što je meni dalo znak da i ja isto uradim. "Pretpostavljam da ti je Harry rekao ko sam ja, jer sam sigurna da mu to ne bi prošlo dok ne saznaš!" Prišla mi je bliže i tek sad mogu da primetim pegice koje ima u predelu nosa i ispod očiju. "Svejedno, ja sam Gemma!" Veselo je rekla i povukla me u zagrljaj, koji sam ja rado prihvatila.

"Pa da, u pravu si, Gemma!" Složila sam se sa njenim rečima, jer je tako. Mislim da ne bi imalo teorije da prodje bez toga da ne saznam ko je Gemma. "Ja sam Amelia!" Pretstavila sam joj se i ja kada sam se odvojila iz njenog zagrljaja. Harry ju je sreo na izlazu iz dnevne, pa nije imao prilike da nas upozna, jer smo došli pre nje, ali smo mi to same rešile.

"Pa, Amelia, moram da priznam da si divna i da se po prvi put slažem sa Harry-evim odabirom!" Povukla me je da sednem na trosed i primećujem kako je na kratko skrenula pogled na moje oko koje je zaklonjeno kosom, ali se trudila da ne obraća pažnju.

"Hvala ti!" Nasmejala sam se i na kratko spustila glavu. Trudim se da ne mislim na to što je možda primetila moju modricu, ali mi je drago što mi je Harry dao Gemminu šminku, jer se sad manje primećuje.

"Iznenadjena sam što Harry ima devojku, jer je veoma dugo nije imao! Verovatno ti je rekao razlog?!" Malo se uozbiljila na svoje zadnje reči, a ja sam klimnula glavom. "Koliko dugo ste zajedno?" Radoznalo mi je postavila pitanje na koje sam se malo zamislila. Huh, iskreno, nikako nisam razmišljala o tome, ali zasigurno znam kada je bilo i da je veoma brzo prošlo.