Lagao je, grade

9

Annabella se nakon napornog dana vratila kući. Draxler joj je izvadio živce, tako da su joj sada svi krivi.

"Kako si?" Pitao je Manuel.

"Šuti. Ne želim da pričam. Umorna sam." Produžila je u sobu i bacila se na krevet. "S kojom sam ja budalom morala raditi."

"S kim ti pričaš?" Pojavio se Manuel na vratima.

"Šta te briga. Zar ne znaš kucati?" Bella je zadubila glavu u jastuk.

"Okej.." Manuel je razvukao svoj odgovor. "Znaš da ja ne odustajem." Sjeo je na njen krevet.

"Uff, dobro." Podigla je glavu.

"Nisam znala da kod vas u timu ima razmaženih curica."

"Nema."

"Razmisli opet."

"Šta je bilo?"

"Svi pregledi su protekli u najboljem mogućem redu, dok na red nisu došli brojevi 11 i 13."

"Draxler i Muller?"

"Da. Silvia je preuzela Thomasa, a meni je ostao taj Draxler. Počeo se ponašati bahato. Zezao me što sam niska. Čak je odbio da mu izvadim krv govoreći kako sam neka balavica i da nemam pojma šta radim. Drzak je jako."

"Nema te on pravo vrijeđati." Namrštio se Manuel.

"Očito ima." Slegnula je ramenima. "Ne brini se, nije me uvrijedilo. Samo me iznerviralo, jer se tako počeo ponašati bez razloga. A i nije me baš i bilo briga previše."

"Slušaj Bella, Julian je takav. Često mu naleti takvo ponašanje. Nisi sigurno jedina kojoj se tako obraćao."

"Ne čudi me."

"Ma samo pusti da sve ide svojim tokom i ne obraćaj pažnju na njega." Potapšao ju je po ramenu.

"Tako je i najbolje."

"Jeste." Osmijehnuo se.

"Naručio sam nam picu. Trebala bi uskoro doći, pa dođi da jedemo."

"Hoću."

Manuel je ostavio poljubac na njenom čelu i izašao iz sobe. Bella je pomovo zadubila glavu u jastuk. Nije ponovo željela sresti Juliana.

"Vidimo ko je balavac." Promrmljala je.

DRAXLER P.O.V.

"Konačno si popustio." Nasmijao se Muller aludirajući na Julianovo vađenje krvi. Julian je prevrnuo očima.

"Kako god. Jedva sam čekao da izađem van."

"Bojiš se krvi ili one male?" Podsmijehivao se Muller.

"Ničeg od navedenog, a pogotovo ne te male."
Osmijehnuo se Julian ponosno.

"Djevojka je bila fina prema tebi, a ti isto babaroga. Tipični Jule." Odmahivao je Muller glavom.

"Ne volim kad mi neko ponavlja stvari koje već znam."

"Aj ne seri, brate. Nadrndan dođeš na trening, a onda se neko nađe na meti tvoje ljutnje i neraspoloženja ni kriv ni dužan."

"Thomas, ne popuj, molim te." Julian je sklopio ruke i prišao lopti, te ju šutirao pod prečku.

"Izvini, Jule." Ironično se osmijehnuo. "Nadrndani čovječe." Promrmljao je.

"A Silvia je baš lijepa, zar ne?" Julian je promijenio temu.

"Da, ali sam ja zauzet. Ništa to." Odmahnuo je Thomas rukom. "A ona mala?"