Lagao je, grade

18

Nastavak je trebao biti objavljen tek sutra. Ali nisam mogla dočekati vikend. 😆 Ionako vas možda ne bi bilo za vikend, jer je uskoro Nova godina. Svi će se olešit' hehe😂😂 Da ne duljim, izvolite nastavak. Sljedeći je u ponedjeljak ili utorak. Sigurno!😆 I ajde da dođemo do 1K reads-a prije tj. do 20.dijela..😊😊

...

"Annabella, slušaš li me?" Konačno je Manuelov glas dopreo do nje.

"Šta?" Prodrmala je glavom.

"Pitao sam te nešto. Već šesti put."

"Izvini, zamišljena sam nešto."

"Vidim."

"Šta si me pitao?"

"Koji ćemo film? Ja sam sve spremio za film. Samo je još ostao odabir filma."

"Ne znam, Manuel. Trenutno nisam u stanju da razmišljam."

"Je li opet ono?"

"Šta to misliš?"

"Bože dragi." Uzdahnuo je Manuel odmahujući glavom."Ostavi fino taj mobitel, sjedi ovamo i opusti se."

"Evo me." Ugasila je mobitel i ostavila ga na šanku.

"Koji ćemo film?"

"Ajmo "Divergent". Odavno ga nisam gledala, a super je film."

"Može." Manuel je klimnuo glavom.

Annabella se ušuškala u deku, te zajedno sa svojim dragim Manuelom gledala film.

MANUEL P.O.V.

Manuel je primijetio da je Annabella zaspala pola sata prije kraja filma.

"Slatkica na brata svog. Isto mala beba." Nasmiješio se gledajući Annabellu sklupčanu ispod deke.

Zaustavio je film, jer je odlučio prenijeti Bellu u njenu sobu.
Manuel je ustao i uzeo Annabellu u naručje. Ona se malo promeškoljila i nastavila spavati. Odnio ju je u sobu i spustio na krevet.

"Laku noć." Pokrio ju je dekom i nježno pomilovao po kosi. "Volim te, sekice." Poljubio ju je u čelo.

Zastao je na izlazu iz sobe. Okrenuo se i još jednom pogledao svoju sestru. Osmijeh mu se pojavio na licu. Polako je zatvorio vrata sobe i sjeo u dnevni, te nastavio gledati film.
Nešto mu nije dalo mira.

"Pustit ću te. Radi šta misliš da je najbolje za tebe." Manuel se obraćao Belli kao da je ona tu.

ANNABELLA P.O.V.

Annabellu je čekao još jedan dan na fakultetu. Kada se spremila, uzela je mobitel sa šanka gdje ga je sinoć ostavila i sjela da obuje patike.

"Dobro jutro, sekice." Poljubio ju je Manuel u obraz.

"Jutro, jutro. Kako si?"

"Odlično. Ti?"

"Gura se nekako. Fakultet i kasnije stadion."

"Danas nema treninga."

"Ozbiljno?" Odmah je skočila na noge.

"Da."

"Too!" Povikala je. "Hvala na divnim vijestima, Manu. Volim te." Zagrlila ga je i poljubila u obraz.

"Utuši me, ženo. Nema na čemu."

"Idem ja sad. Vidimo se." Mahnula mu je. Imala je veliki osmijeh. Sjela je u auto i odvezla se do fakulteta.

"Nema Juliana Draxlera. Nema. Ne, ne." Pjevala je.