Lagao je, grade

25

Bella se žurno spremala, jer je imala nekih obaveza. Nakon što se obukla i svezala kosu, doslovno je istrčala iz sobe kako bi obula patike. Zamalo se nije sudarila s Manuelom.

"Hej, hej!"

"Izvini." Sjela je na pod i obula patike, koje je ubrzo počela vezati.

"Kuda?"

"Draxi danas dolazi. Idem na aerodrom."

"Pa mogla si mene pitati da te odvezem, a ne da ideš na vrat na nos." *ne znam je l' kod vas ovako govore ili nešto slično, ali ovo u italicu se kod mene često spominje 🤣*

"Ne treba."

"Ići ćeš taxijem?"

"Ne."

"Svojom mečkom?"

"Bravo, Kolumbo."

"Mogu s tobom?"

"Ne." Bella je zadihano odgovorila i skočila iz čučnja. "Vidimo se." Mahnula je Manuelu i potrčala prema autu.

"Manuel je upravu. Stvarno ideš na vrat na nos. Past ćeš, ženo draga."

"Nadajmo se da neću." Ušla je u auto i ubrzo krenula ka minhenskom aerodromu.

Ali je na putu do aerodroma naišla na prepreku. Saobraćajna gužva.

"Je l' me zezaš?" Bella je gledala očajno u kolonu ispred sebe.

Čekala je i čekala da se saobraćaj barem malo počne micati. I tako malo po malo, nakon višeminutnog micanja i čekanja, saobraćaj se ponovo 'normalizovao'.

Bella se bojala da ne zakasni. Kada je stigla do aerodroma, parkirala je blizu i istrčala iz auta. Gledala je na svoj ručni sat. Kasni 15 minuta!

"Ne, ne."

Utrčala je u aerodrom, koji je bio ogroman. Pronašla je terminal gdje Julian treba sletjeti. Nije znala da li je avion sletio ili ne. Možda je Julian otišao. Pa, on ni ne zna da ga Bella čeka.
Trapp joj je javio kad je Julianov let i kad bi trebao sletjeti.

Prišla je nekom gospodinu.

"Ja se izvinjavam. Da li je sletio avion za Minhen u posljednjih 20 minuta."

"Nije." Gospodin je odmahnuo glavom. "Jedino je poletio."

"Aha."

"Evo i ja čekam svog brata."

"Okej. Hvala." Klimnula je glavom.

Šta ako je Julian zaista otišao?

"Sigurno smo se mimoišli." Pomislila je i spustila glavu.

Nakon 15 minuta (od njenog dolaska) vrata terminala su se konačno otvorila. Ljudi su počeli ulaziti u terminal i ići ka izlazu iz njega tj. ka izlazu sa aerodroma.

Bella je nestrpljivo čekala da ga ugleda.
Uskoro se na vratima terminala pojavio Trapp, što je Belli bilo zbunjujuće. Odmah ju je primijetio i nasmijao joj se, te klimnuo glavom. Shvatila je šta to znači.

Za neki minut, dva se pojavio i Julian. Vukao je kofer za sobom, dok je išao ka izlazu, gledajući u mobitel.

Podigao je pogled očito da vidi gdje je Trapp. No, njegov pogled se uskoro susreo sa njenim. Nije ju očekivao.

Potrčala je prema njemu. Bacila mu se u zagrljaj, za kojeg ju je on dočekao s velikim osmijehom. Obavila je ruke oko njegovog vrata, a on svoje oko njenog struka.