Lagao je, grade

2

Gelzenkirhen, Njemačka
(07:00)

Bella nije željela ustati iz kreveta ni nakon što joj je alarm na mobitelu zazvonio po 8.put.

"Ajde, sačekat ćemo da zazvoni i deseti put."

Promrmljala je i okrenula glavu na drugu stranu. Ubrzo je je mobitel zazvonio i 10.put. Tada joj je bilo još mrže ustati. No, morala je. Inače bi zakasnila na fakultet u pola 9. Pogledala je kroz prozor.

"Sumorno jutro." Zastenjala je odlazeći u kupatilo.

Nakon jutarnje procedure i oblačenja, svezala je kosu.

"Izgledam k'o arapski konj s ovim repom."

Mrzovoljno je rekla stojeći ispred ogledala. Krenula je, ali je zastala na vratima.

"Umalo da zaboravim." Pokupila je torbu s kreveta i istrčala vani.

"Nećeš doručkovati?" Pitala ju je mama.

"Ne. Žurim. Vidimo se."

Mahnula joj je na izlazu. Na putu do fakulteta je sjela u taxi koji ju je odvezao do fakulteta.

"Hvala, gospodine." Osmijehnula se plativši vožnju.

Zalupila je vratima i pretrčala ulicu. Stigla je 10 minuta ranije.

"Sva sreća." Odahnula je i ušla u veliku zgradu.

U hodniku je srela svoje prijatelje. Marinu, Martu, Lenu, Erika i Alexandera.

"Evo i ove." Erik je raširio ruke.

"Erikče, oko moje." Nasmijala se grleći visokog crnokosog momka.

Pozdravila se i sa ostalim društvom, te su svi zajedno ušli u veliku učionicu. Prijatelji su još od srednje. Nerazdvojna grupa. AMALEM.

(...)

Nakon predavanja o anatomiji, fiziologiji i ostalim medicinskim stvarima, AMALEM grupa je otišla na piće.

"Dajte piće za ovaj stol." Alexander se razmahao rukama.

"Alexander, nisi na selu."
Marina je prevrnula očima.

"Šuti, Barbi." Isplazio joj se.

"Jedva čekam da ovo dvoje budu zajedno." Erik je podrugljivo prokomentarisao "svađu" između Marine i Alexandera.

"Čuo sam te, Auer." Alexander je prevrnuo očima.

"Neka te, mamin sine." Marina je potapšala Alexandera po ramenu.

"Šta mislite da li će doći do premještanja nekog od nas?" Svi su ušutili na Bellino pitanje.

"Kakvo premještanje?" Lena je upitno podigla obrve.

"Znate da su to spominjali."

"A daa..Ne znam ko će to biti, ali sretno svima."

"Hvala." Odgovorili su.

"Iskreno, svi mi bi htjeli premještaj." Uzdahnula je Bella.

"Da." Ostali su se složili.

"Izvolite."Konobar im je donio sokove.

"Mamin sin časti." Alexander je podigao ruku i platio narudžbu.

On je oduvijek bio lud lik i najomiljeniji u društvu. Crnokosi momak, tamno smeđih očiju i zaraznog osmijeha. Inače iz Rusije. Nije ni čudo što mu je mentalitet takav. Ludi Rus.

"Kad već spominjemo premještanje", Marta je sklopila ruke, "gdje biste vi voljeli?"

"Dortmund." Odgovorili su Alexander i Marina.