Lagao je, grade

41

(...)

ANNABELLA P.O.V.

Došla je i sredina februara. Annabella je spremila torbu za Gelzenkirhen, a Manuel je još jučer spremio svoje stvari i otputovao u Hamburg s Aleksandrom, kako bi upoznao njene roditelje.

Bella je zakopčala nešto veću sportsku torbu i obula patike. Uzela je ključeve od kuće i izašla van. Usput je našla taxi koji ju je odvezao do aerodroma.

Jedva je čekala da vidi Draxlera. No, avionom ide iz Minhena za Essen, a onda će autobusom iz Essena za Gelzenkirhen. Čeka ju jedno dugo putovanje.

DRAXLER P.O.V.

Annabella mu je noć prije javila da će mu doći u posjetu. Ne zna šta da misli. Kako da joj kaže, kako da joj slomi srce...Da li uopšte želi da joj slomi srce?

Još uvijek se čuje s Clarisom. Ne često, ali se čuju. Čak ju je jednom prilikom doveo doma!!

Rastrgan je između toga da Annabelli slomi srce i da potpuno odustane od svoje zamisli.

Bojao se njene reakcije. Zna da će biti burna. No, da li on stvarno želi da izgubi Annabellu? Zauvijek? Da li se ipak zaljubio u "malu neprofesionalnu balavicu"?

"Nije mi bila namjera da mi se svidi. Nije trebalo tako ispasti." Uhvatio se za glavu.

"Jaoo, Annabella.." Prošao je rukom kroz kosu.

(...)

"Stigla sam. Čekam te u centru grada." 😊

Brzo je spremio mobitel u džep, uzeo ključeve od auta i požurio do aerodroma.

Jedva je čekao da ju vidi. Ni sam nije znao zašto. Kada je stigao u centar grada, parkirao je auto i izašao. Ugledao je Annabellu kod nekog drveta kako nervozno prevrće mobitel po rukama.

Osmijehnuo se kada ju je ugledao.

"Lepa, hoćeš cijeli dan tu stajat'?" Nasmijao se.

"Draxi." Veselo je ciknula i potrčala mu u zagrljaj. Čvrsto ju je rukama obuhvatio oko struka. Udisao je miris njene jakne.

"Nedostajala si mi."

"I ti meni, bebo moja."

Draxler je položio svoju ruku na njen obraz i nježno ju poljubio. Osjećao se lijepo.

"I ZALJUBLJENO!" Dodao je glasić.

ANNABELLA P.O.V.

Annabella je primijetila Draxlerovo čudno ponašanje.

"Bebo, jesi okej?"

"Jesam." Klimnuo je glavom.

"Nešto si šutljiv, nisi veseo. Je li se tebi nešto desilo? Imam li razloga brinuti?"

"Nemaš." Dobila je njegov osmijeh.

"Sigurno?"

"Sigurno. Ajde idemo." Uhvatio ju je za ruku, te su ušli u njegovo auto i krenuli njemu doma.

DRAXLER P.O.V.

Po izlasku iz auta je uzeo Annabellinu torbu i otišao ispred nje.

"Hej, nisi morao nositi. Mogla sam i ja. Draxiii!" Povikala je za njim. On se osmijehnuo na ovo zadnje. Morao je priznati da je slatko kad ga nazove "Draxi".

Spustio je njenu torbu pored kauča.

"Wow, dom ti je super."

"Hvala, lepa. Mi casa es tu casa." Raširio je ruke i nasmijao se. Očekivao je Annabellu u svom zagrljaju. To je i dobio.