Lagao je, grade

9

ANNABELLA P.O.V.

Ni Bella nije očekivala ovo. Osjetila je kako se Jamesove usne spajaju s njenom sada već blago crvenom kožom. Ostavio je poljubac na njenom obrazu.

"Vidimo se."

"Da, naravno." Zbunjeno je klimnula glavom.

Sjela je u auto i spustila glavu na volan. Sve ovo joj je izmamilo osmijeh na lice. Onaj pravi, veseli, iskreni..

"Ma tooo, bebooo! Nek' se nešto konačno desilo!" Povikao je glasić.

"Ovo se nije desilo." Rekla je kad je podigl glavu. "Nemoguće."

"Moguće, moguće, draga."

"Aleksandra će poludjeti kad joj kažem."

"Svi će."

Brzo se odvezla kući. Čim je stigla, bacila je torbu pored vrata i bacila se na kauč.

"Zdravo i tebi." Reče Manuel izlazeći iz kuhinje.

"Mrš." Odbrusila mu je Bella.

"Šta je bilo?"

"Sve."

"Šta sve? Je li nešto loše?"

"Ma ni blizu."

"Nego?"

"Bila sam...ovaj.."

"Znam, bila si s Bondom u gradu."

"I upoznala sam njegovu kćerku."

"Kako slatko. Ali, ne razumijem čemu toliko uzbuđenje."

"To nije sve što se desilo." Bella je rekla zadihano.

"Šta se još desilo?"

"James...ovaj.."

"Šta? Zaprosio te, pitao za vezu...ili te pokušao uhvatiti?"

"O moj Bože! Manu, ne!"

"Nego?"

"Ovaj...poljubio me."

"U redu...Molim?!" Ciknuo je.

"Da."

"Kako? Kad? Gdje? Zašto?"

"Fino. Pa, kad smo krenuli oboje kući. Ne brini se, bio je obraz. Ne paniči."

"Da, ali zašto?"

"Ne znam ni ja."

"Bella, Bella. Šta sve tebe neće zadesiti u ovom gradu..Prvo Julian, a sad James Bond."

"Vjeruj, i meni je zbunjujuće."

"Ajde, javi i mojoj dragoj. Sigurno će poludjeti k'o i ti."

"I namjeravala sam."

Bella je odlučila nazvati Aleksandru, jer nije imala snage da tipka non-stop. Ukucala je njen broj i dotaknula zelenu slušalicu.

"Halo, draga moja. Kako si?"

"Ludo i ispričat ću ti zašto."

"Slušam."

"Ponovo sam izašla s Jamesom i upoznala sam njegovu kćerku."

"Ajoooj, kako slatko."

"Jeste da."

"Dalje! Gdje ste bili?"

"Engleski vrt."