Lagao je, grade

19

Dedicate to: neuerbae

I da, hvala na 1K reads-a i n 230+ vote-ova! Sve ovo prije 20. dijela, što sa prošlom pričom nije bilo slučaj. Tenk juuuu.😄❤❤

ANNABELLA P.O.V.

Svanulo je divno jutro. Annabella danas nema nikakvih predavanja. Ustala je prije Manuela. Ušla je u kuhinju, te spremila doručak za sebe i svog brata. Iz dvorišta, u kuću je ušlo ono malo kuče.

"Hej slatkišu." Pas je veselo zamahnuo repom. "I ja sam gladna." Nasmijala se, te mu u posudicu nasula hrane i iznijela u dvorište. "Izvoli."

Vratila se u kuhinju i spremila doručak.

"Mm, šta to fino miriše?" Pitao je Manuel silazeći niz stepenice.

"Osveta." Odgovorila je Bella sarkastično.

"Želim da probam."

"Izvoli." Postavila je doručak i sjela za stol.

"Imam fine vijesti. Opet." Manuel je sjeo za stol i pogled prebacio na Annabellu.

"Našao si djevojku?"

"Da bar..." Nakrivio je glavu.

"Nego?"

"Zvao me je gospodin Weber."

"Zašto?"

"Danas imaš slobodan dan."

"Ozbiljno?"

"Da."

"Too!" Veselo je ciknula.

"Drago mi je da ti se dopada vijest."

"Pa gdje mi se neće dopasti? Neću vidjeti Draxlera."

"Možda i hoćeš. Večeras imamo utakmicu."

"Molim?" Podigla je obrvu blago otvorivši usta. "Nemoj me zezat'."

"Da li ti liči kao da se zezam?" Manuel ju je ozbiljno pogledao.

"O Bože."

"Doći ćeš?"

"Imam li izbora?"

"Molim te. Zbog mene." Sklopio je ruke i složio slatku facu. Još je zatreptao očima.

"Joj, ne mogu podnijeti tu slatku facu. Slaba sam na nju." Annabella je zažmirila.

"Pliiiizzz..."

"Naravno da ću doći zbog tebe. Neću zbog Draxlera." Prevrnula je očima.

"Too, sekice moja." Poljubio ju je u obraz. "Sluša li kuče?"

"Aha. Sluša k'o i ti." Odgovorila je Bella jedući svoj omlet.

"Kako se zove?"

"Ne znam." Slegnula je ramenima.

"Kako to? Pa imaš ovo kuče već sedam dana."

"Fino. Ne znam je li muško ili žensko."

"Nisi gledala?"

"Pa dok sam ti ovo zadnje rekla, vjerovatno nisam."

"Sad ću ja vidjeti, jer sam ionako završio s doručkom. Usput, super je."

"Hvala."

Manuel je oprao ruke i otišao u dvorište.

MANUEL P.O.V.

"Hodi, cuko." Zviždao je i pucketao prstima.

Onda se čuo lavež malenog psa, te je utrčao u kuću kao i Manuel.