Lagao je, grade

44

Bella se u zadnji tren ukrcala na autobus za Minhen. Sjela je na sami kraj autobusa. Spustila je torbu pored sebe i bacila pogled kroz prozor. Suze su se ponovo počele spuštati niz njene obraze.

"Ali ja jesam beba. I to tvoja beba."

"Jesi. Ne dam te nikome. Za života dva."

"Tako ti i treba kad ne slušaš šta ti se govori." Rekla je samoj sebi.

Bellu je ubrzo savladao san od silnog plakanja.

(...)

"Hej, stigli smo u Minhen." Neka djevojka ju je probudila.

"Aha. Okej." Sanjivo je rekla i protrljala oči. "Hvala." Osmijehnula se djevojci.

"Ma ništa." Djevojka je izašla.

Bella je uzela torbu i prebacila ju preko ramena. Polako je izašla iz autobusa i odlučila pješačiti do kuće kako bi se malo razbudila.

Na putu do kuće je na mobitelu listala sve slike koje je imala sa sada već bivšim momkom. Idalje nije mogla da vjeruje. Pet mjeseci veze je samo tako bačeno u vodu. Ni za šta. Sjetila se Manuelovih riječi koje su se odnosile na Draxlera.

"Znam kakav je Draxler. Nemoj s njim."

"Slušaj, Bella, Draxler nije dobar za tebe."

"Želim da te zaštitim!"

Ove i još mnoge druge Manuelove rečenice u vezi Draxlera su joj prolazile kroz glavu.
Obrisala je album pod nazivom "My baby and I😊❤".

Vratila je mobitel u džep parke. Već je ušla u svoju ulicu. Jedva je čekala da zagrli Manuela i da se isplače.

Ubrzo je stigla doma. Otvorila je vrata i u dnevnom zatekla Manuela u stojećem položaju. Okrenuo se na zvuk otvaranja ulaznih vrata.

"Bellice."

"Manu." Bacila je torbu i potrčala mu u zagrljaj. Čvrsto ju je primio oko struka.
Glasno je zajecala.

"Manu!" Povikala je kroz jecaj. "Manu, nije istina! Nije istina!" Suze se nisu prestale slijevati niz njeno lice.

MANUEL P.O.V.

"Ššš, ljubavi bratova." Spustio je ruku na njenu glavu i poljubio ju u čelo.

"Aa Manu, on...ne.." Bella nije mogla ni sročiti rečenicu koliko je jecala.

Manuelu se srce paralo. Osjećao je bol u grlu.

"Annabella, smiri se." Prelazio je rukom preko njenih leđa.

"Manu, kako sam mogla biti tako slijepa i glupa?"

"Ljubavi bratova, nisi glupa."

"Kako nisam?" Odvojila se od njega. "Nisam te slušala onda kada sam trebala. Toliko sam glupa. Nema mi ravne. Mrzim se."

"Bella, nemoj." Uhvatio ju je za obraze. "Smiri se malo."

"Ne mogu."

"Barem malo. Pokušaj, Bella. Stres nikom dobro ne donosi."

"Manu.."

"Pokušaj, u redu?"

Klimnula je glavom.

"Super." Poljubio ju je u čelo.

ANNABELLA P.O.V.

Ušla je u svoju sobu i bacila torbu pored kreveta. Presvukla se u duksericu i trenerku i sjela ispred ogledala kako bi skinula šminku.