Lagao je, grade

43

DRAXLER P.O.V.

"Hej, bebo." Bella ga je zagrlila oko vrata s leđa.

"Reci." Lažno se osmijehnuo.

"Imaš li nekih planova danas osim treninga?"

"Nemam. Zašto?"

"Da izađemo danas u šetnju. Dan je predivan, a sutra se vraćam u Minhen."

"Sutra? Tako brzo."

"Da."

"Nedostajat ćeš mi."

"Ti meni nećeš." Isplazila mu se.

"Sigurno?" Polegao ju je na krevet i počeo golicati.

"Draxi, ne!" Ciknula je kroz smijeh. "Ne, ne. Prestani!" Njen smijeh je ispunio dnevni boravak. Tako im je jutro počelo.

Draxler je zavolio Bellu u ovih 6 dana. Zavolio djetinjastu stranu nje. Onu čistu, neiskvarenu.

Bella se idalje smijala i otimala.

"Nisi jača od mene." Draxler se osmijehnuo i stavio Belline ruke iznad njene glave.

Spustio je ruke na njen struk i svoje usne na njene. Svoje ruke je pomjerao duž njenog struka ostavljajući nježne poljupce po Bellinim usnama i vratu.

"Draxi, moraš na trening."

"Koga briga? Ti si bitnija." Spustio je usne na njen vrat i ostavio crveno-ljubičasti poklon.

"Nisi odavno." Bella je prevrnula očima.

"Volim te. Upamti to."

"Znam to." Osmijehnula se. "A sad, idi na trening."

"Evo idem, lepa. Kako god ti kažeš. Oćeš ti biti ovdje dok se ne vratim ili?"

"Idem kod mame i tate. Tamo su mi stvari."

"Aha. Super."

Draxler se brzo obukao, kao i Bella. Odvezao ju je do njene kuće.

ANNABELLA P.O.V.

"Vidimo se, bebo." Poljubili su se na blic.

"Vidimo se." Mahnula mu je i ušla u kuću.

"Stigla si taman na doručak."

"Super." Osmijehnula se svojoj majci.

"Drago moje gladno." Mama ju je pomilovala po obrazu.

Svo troje su sjeli za stol.

"Kada ideš za Minhen?" Pitao ju je tata.

"Sutra, ako Bog da. Jedva čekam da vidim i Manuela. Nedostaje mi."

"Kakve planove imaš za danas?"

"Izaći s Julianom, jer sam još danas ovdje i tako.."

"Razumijem." Njen tata je klimnuo glavom.

Bella je nakon doručka nazvala svog dragog brata Manuela.

"Evo moje drage sekice." Veselo se javio. "Kako si?"

"Super, braco. Ti?"

"Odlično."

"Kad se vraćaš u Minhen?"

"Već sam se vratio."

"Kad?"

"Jutros oko pola 8."

"Fino. Je li Aleksandra s tobom došla?"

"Ne. Ostala je još s roditeljima."

"Aha."