Lagao je, grade

39

Došlo je vrijeme za tekmu sa Borussijom. Draxler je bio potpuno spreman za utakmicu. Ali, misli su mu letjele negdje drugo. No, nije razmišljao o Annabelli.

Razmišljao je o ljetnom prijelaznom roku. U zadnje vrijeme igra na veoma visokom nivou. Mnogi veliki evropski klubovi su bacili oko na njega. PSG posebno. Počele su se širiti glasine da bi on na ljeto mogao postati novi igrač PSG-a. *znam da je u PSG otišao na zimu, ali ovdje će otić' na ljeto*

To ne želi spominjati Annabelli. Samo želi ostvariti svoj plan i to je sve.

Svima se lažno smiješi i govori kako voli Annabellu. No, koliko je to istinito...znaju samo Bog i sam Draxler.

Draxleru je srce ponekad znalo zaigrati, kada Bella spusti glavu na njegova prsa i tako ga sa obe ruke zagrli oko struka. Ona šuti i neravnomjerno diše. Ponekad zadrhti.

Ne želi da razmišlja o posljedicama svog plana.

"Annabella će to sigurno preboljeti, jer je top riba." Mislio je. "A i mene će to proći. Neće mi biti teško naći drugu. Pa da." Slegnuo je ramenima.

ANNABELLA P.O.V.

Annabella je željno iščekivala 8.januar. Dan kada će sresti Draxlera.

(8.januar 2017.)

"Danas igrate protiv Schalkea!" Rekla je Bella veselo obraćajući se Manuelu.

"Gotovi su večeras." Podsmjehnuo se Manuel.

"Ne pričaj tako o svom klubu koji ti je dao hljeb u ruke, zlobniče jedan."

"Samo kažem." Nasmijao se Manuel. "Volim Schalke, ali sada mislim samo na Bayern."

"Za koga da navijam večeras?" Bella je stavila ruke na kukove i nakrivila glavu.

"Pa zna se!" Manuel je slegnuo ramenima. "Bayern!"

"Biću neutralna. Eto!" Podigla je ruke u zrak. "Neću ni dres obući. Biću tihi posmatrač. Pa da."

"Biće ludilo sekana!" Povikao je Manuel.

"Plašim se za tvoje psihičko stanje."

"Ajde, mrš." Rekao je Manuel ozbiljno, nakon čega se nasmijao. "A raduješ se Draxleru?"

"Pa naravno. Kakvo je to pitanje? I ti ćeš se radovati Aleksandri kada se vrati iz Hamburga za par dana."

"Pa da." Manuel je klimnuo glavom. "Drago mi je da si ponovo sretna, sekice. Iako nisam za Draxlera, opet mi je drago. Žao mi je što sam vikao na tebe onda i što sam te udario. Bolje da sam obe ruke slomio, a ne samo jednu. Rekao sam da se neću miješati, ali nisam mogao izdržati. Jednostavno sam navikao da te štitim. Žao mi je, Bells."

"Bilo pa prošlo. Nećemo se vraćati na to."

"Drago mi je što si ovdje, što ćeš zauvijek živjeti ovdje. Ništa nas više neće moći razdvojiti." Manuel ju je povukao u svoj zagrljaj.

"Volim te, sekice moja mala."

"Volim i ja tebe, dosado jedna." Nasmijala se Bella.

(...)

Bella je stajala ispred ogledala i stavljala zadnji sloj blijedo-rozog karmina.

"Tip top." Zadovoljno se nasmiješila i okrenula.