Lagao je, grade

17

Nakon što je pjesma završila, Bella se brzo odmaknula od Juliana.

"Dosta." Prošla je prstima lijeve ruke kroz kosu.

"Uredu. Kako hoćeš."

"Ne znam ni zašto sam pristala na ovo."

"Možda zato što sam ti nešto više od neprijatelja." Julian se osmiješio.

"Ne." Nasmijala se Bella. "Ni u najluđim snovima, Draxler." Odmahnula je glavom.

"A baš sam se ponadao." Julian je složio neku tužnu facu tokom izgovaranja svoje ironične rečenice. Annabella je prevrnula očima.

"Idiot." Promrmljala je.

"Čuo sam te."

"Ne zanima me." Ljutito je skupila obrve. "Odoh ja."
Okrenula se i otišla.

Julian ju je gledao kako odlazi. Pomalo ga je iznervirala ona situacija kada ga je Annabella polila vodom. Ali, morao je smisliti šta dalje uraditi, jer misli da je na poprilično dobrom putu da ju osvoji. Ponovo ju je odmjerio, te mu je osmijeh zaigrao na licu. Muški mentalitet. Morao je priznati da je Bella večeras prva liga i da bi trebao pokušati nešto s njom. Samo nakratko, a onda svako svojim putem. Samo radi tog "čitanja bukvice".

"Sa mnom nema šale, lijepa." Julian je to rekao za sebe. Jedva je čekao sutrašnji dan da ju ponovo bari.

ANNABELLA P.O.V.

Annabella je svo veče razmišljala o onome što se desilo sa Julianom. Idalje je pod utiskom.

"Jesi dobro, sekice?" Osjetila je Manuelovu ruku na ramenu.

"Ne bih o tome. Umorna sam."

"Šta se desilo?"

"To se tiče samo mene. Ne želim da se ti petljaš u to."

"Uredu. Ovaj put ću se držati po strani."

"Super."

"Ali, ako ti nešto bude trebalo, ako bude problema, zovi me odmah."

"Dobro. Ajmo sada kući. Kasno je i jedva stojim na nogama. Sutra ponovo trebam doći na stadion i kasnije u teretanu."

"Može. Ajmo. Vidimo se, Thomas." Mahnuo mu je Manuel.

"Kuda idete?" Pitao je Thomas šireći ruke.

"Kući. Bella je umorna, a i kasno je."

"Uredu. Vidimo se onda. Drago mi je što ste došli."

"Ma ništa, brate."

Annabella je šutila tokom čitave vožnje. Pa čak i kad su ušli u kuću. Manuelu je to bilo čudno, ali ju ništa nije htio pitati, jer mu je rekla da se ne petlja. I za divno čudo ju je poslušao.

"Laku noć." Rekao joj je prije nego je ušla u sobu.

"Laku noć, Manu." Tiho je rekla i zatvorila vrata za sobom.

Skinula je štikle i haljinu, te obukla pidžamu i kosu podigla u rep. Onda joj je nešto postalo čudno. Osjetila je neki miris. Ugodan miris. Sličan parfemu ili tako nešto. Pomirisala je haljinu i shvatila da zapravo haljina miriše. I to na Julianov parfem.

"O Bože." Prevrnula je očima i bacila haljinu preko stolice. Čak je i Bella sama mirisala na njegov parfem.

"Jooj, Juliane." Spustila je glavu u šake. Sutra će ga ponovo sresti. Šta će se desiti?

(...)

Bella je sanjivo promatrala svijet oko sebe kada se probudila. Vrijeme joj je da ide na "posao". Nakon obavljene higijene i oblačenja, uzela je ključeve od auta i krenula.