Lagao je, grade

26

Negdje oko ponoći je i Manuel stigao kući.

"Konačno. Koliko ti treba da dođeš?"

"Okupljanje je trajalo do pola 12. Opusti se, sekice. Ništa strašno." Poljubio ju je u čelo.

"Hej, čija je to majica?" Pitao je pokazujući na majicu koja se sušila na stolici.

"Am..to je.."

"Reci više."

"Nije moja."

"Pa čija je?"

"Julianova." Tiho je izustila, a Manuelove zjenice su se raširile.

"Šta? Kako je njegova majica dospjela tu? Zar je bio ovdje?"

"Da, bio je."

"Molim?"

"Samo smo pričali. Ništa strašno."

"Pa ako je njegova majica ovdje, gdje je on? Nije valjda polugol otišao doma?"

"Nije, nego sam ga ja slučajno polila vodom. Dala sam mu neku tvoju majicu, dok se njegova ne osuši."

"On nije ovdje, zar ne? Nisi ga negdje sakrila?"

"Ne." Bella je odmahnula glavom. "Otišao je prije skoro 3 sata."

"Nije došao na okupljanje, ali je zato došao tebi."

"Pa šta?"

"Ček. Tebi to ne smeta?"

"Onako."

"Ne čudi me." Osmijehnuo se Manuel. "Taj lik ti se sviđa."

"Ne sviđa."

"Da li, sekice? Da li?" Pogledao ju je, a ona je prevrnula očima.

"Znao sam." Rekao je.

"Aj super."

"Ti se njemu sviđaš, on se tebi sviđa."

"Pa šta?"

"Biće dobro sve dok ste na tom "sviđanju"." Rekao je i krenuo prema sobi.

"Šta bi to trebalo značiti?" Pitala je Bella zbunjeno. "Obećao si da ćeš se držati po strani."

Manuel nije ništa rekao, nego je samo ušao u svoju sobu. Bella se namrštila i prošla rukom kroz kosu. Šta je Manuel mislio pod tim?

Da li će opet uplesti svoje prste iako je rekao da neće? Da li će odobriti njenu i Julianovu vezu, ako do nje dođe?

(...)

Novo jutro, novi izazovi. Bella je po izlasku s fakulteta svratila po coffee to go i zaputila se ka stadionu. Ne isplati joj se ići kući i ponovo na stadion, kao prije.

Dok je došla do stadiona, popila je kafu koja ju je nekako održala budnom. Bacila je čašu u kantu i ušla u ordinaciju.

"Kasnite, gospođice Neuer."

"Izvinjavam se, gospodine Weber. Zbog fakulteta ću uvijek kasniti. Nekih desetak ili petnaest minuta."

"Pošto ideš na fakultet i to medicinski, tolerisaću kašnjenje."

"Hvala." Osmijehnula se i otišla se presvući. Kosu je počešljala prstima i krenula na teren.

Pozdravila je one koji su bili oko nje.

"A mene ko šiša, je li?"

Prišao joj je Kimmich povlačeći je u zagrljaj.

"Izvini, brate. Kako si?"