Mislio sam da nitko nikada neće saznati. Mislio sam da ću ju samo iskoristiti i odbaciti kao i sve druge. A ona mi je obećala da će to biti samo naša tajna. Kako sam bio glup! Prevario sam Anitu, moju djevojku! Ona je njena prijateljica. Ona je sve ovo radila da vidi nju na dnu, a sada je i mene bacila tamo. Kada sam vidio nju u sobi, kada je ušla i zatekla me u akciji s Marijom bolje da sam taj tren umro. To sam stvarno poželio, ali to se nije dogodilo.
Napravio sam isto sranje kao što je meni napravila bivša djevojka. Znam da nisam trebao to napraviti i zaslužio sam svaki udarac koji sam dobio od njenog brata. Zato se nisam branio, zato što sam bio kriv.
Nakon što su oni otišli otjerao sam i Mariju. Koji će mi vrag ona?! Oduzela mi je pravo na sreću! Izletio sam van i vozio poput luđaka. Vozio daleko da nikoga ne vidim, niti ne čujem. Pokušao sam da ju zamolim da mi oprosti, da mi da još samo jednu šansu, ali telefon nije davao znakove života. Ona je ugasila mobitel, nije me željela blizu sebe. Davala mi je lekciju, a ja nisam bio pri sebi.
Samo sam vozio i vozio, jer sve su ceste postale moje sestre. Samo su one razumjele moju bol. A nisu me ništa pitale.
Kako ću roditeljima objasniti što sam napravio? Kako ću moć majku u oči pogledati, kada su oni nju zavoljeli. A tko ju ne bih zavolio? Moja Anita... Kako da sve ovo popravim? Kako da ju vratim u život? Bože, pomozi mi, molim te. Pomozi njoj. Daj joj snage, molim te.
