Otišao sam u svoj stan. Nije mi se dalo slušati majčine prodike, bio sam kriv i zaslužio sam sve što mi je rekla. Bio sam neizlječivo bolestan, moja dijagnoza je bila prokockana ljubav. Bio sam i ostao kreten. Uzeo sam bocu vina i počeo da pijem. Želio sam da bol nastane, da je nema. Pio sam čašu po čašu, a misli su mi odlutale u daleku prošlost.
Od rođenja ne znam tko mi je pravi otac. Moj pravi tata je moj očuh Hrvoje, on je zauzeo očinsku figuru u mome životu. On je bio tu kada sam bio bolestan, kada sam počeo svoje prve korake, kada sam osjetio prve ljubavne jade, on me je tješio. Volio sam ga više i od mame. Jer on mi nije bio samo tata, on mi je bio najbolji prijatelj. Pred njim nisam imao tajne.
Od njega sam naslijedio noćni kafić i mnogo hotela koje je mi je prepisao kada je otišao u mirovinu. Nisam ih želio, ali me uvjeravao da je to sve za mene, da sam ja njegov sin i da sve što je njegovo ostaje moje. Tako sam preko noći postao bogat čovjek. Od tada djevojke su ludovale za mnom. Svaka je bila samo moja, a ja sam ih iskorištavao. Sve su bile za jednu noć. Nijednoj nisam vjerovao jer jedna mi je nabila rogove prevarila me. Od tada sam se zakleo sebi da nikada više neću voljeti, da su sve one iste žene za jednu noć.
Ja sam muškarac, imam 37 godina i još uvijek sam sâm. Bio sam mršav i držao do svog izgleda. Malo sam bio nabildan jer teretana je bila moj drugi dom, mnogo sam vremena provodio tamo. A ni tamo nisam imao mira od ženskih pogleda, svaka bi mi se bacila pred noge. Bio sam sretan, barem sam mislio da sam bio sretan...
Moje misli o dalekoj prošlosti premeti zvono na vratima. Tko li je sada u ovo doba noći? Ustajem preko volje i čim otvorim, preda mnom se pojavi Marija. Ona koju sam zadnju želio vidjeti.
Kaže mi da je došla živjeti sa mnom, a ja ju gledam s mišlju je l' ona normalna ili me alkohol ubio da ju nisam razumio što mi govori. Jedno je sigurno, u moju kuću neće zakoračiti niti jedna osim Anite, ne zvao se ja Marko Jankuzu!
