Ostao sam bez nje, ona više nije moja. Nikada to neću prihvatiti, borit ću se za nju i ona će mi oprostiti. Sve ću napraviti, ali biti će moja, mora biti! Ne dišem ako nju nemam, proklet sam bez nje! Moja bol se nastavlja, prokleta bol koja ne prestaje. Molim je da me razumije, da me shvati, ali ništa što god kažem ne pomaže, a moj život se bez nje raspada. Mnogo se promijenila, nije više ona naivna i slaba djevojka, nije više ona koja moli. Sada je prava zvjerka koja se bori za svoj život, za svoje snove. Uzela mi je dušu, uzela mi je snove i sva nadanja. Proklet da sam što sam ju toliko zavolio da bez nje ne mogu ni disati! Ja sam kriv za sve, znam. Krvari mi srce, zaslužio sam, al' mogla bi biti malo blaža.
Dok pijem svoj najdraži viski ona se pojavi ispred mene, i kao da zna o čemu razmišljam, kaže mi:
- Reci mi gospodine jesam li ja zaslužila svaku suzu koja je padala zbog tebe? Svaki udarac koji sam sebi zadala? Svaki odlazak k liječnicima i borbu za moj život? Gdje si bio tada? Uživao si u strastima moje najbolje prijateljice! I ona je zaslužila sve što joj se dešava, isti ste! Gorjet ćete u paklu, ja ću vam život pretvoriti u pakao ovdje na zemlji! Imaš moje obećanje, puzat ćeš na koljenima. I ja ni tada neću imati milosti prema tebi.
- Molim te, slušaj me, Anita, samo mi daj minutu, molim te...
- Ni sekunde ti ne dajem. Znaš zašto? Zato što nisi zaslužio! Pati i ubij se ako želiš, ni tada se ne bih sažalila nad tobom. Rekla bih da si to zaslužio jer si bio smeće i poput smeća si umro! Zbogom, srest ćemo se uskoro...
Kako se pojavila tako je i nestala od mene, damski sa stilom. Razbio sam sve što se nalazilo blizu mene. Ubijala me polako da svaku suzu koju pustim skupo platim. Znala je što radi, vraćala mi je sve dugove, a ja nisam bio spreman to prihvatiti jer ja sam bio kralj za cijeli ženski rod, a sada sam postao nitko i ništa. Ona je postala kraljica koja mi je došla naplatiti sve grijehe koje sam njoj počinio da me podsjeti kako život zna boljeti prokleto jako, najjače...
