Moj Marko je najdivniji čovjek na planetu. Ja bez njega ne bih postojala jer on je sve moje najbolje. Napokon je naučio poštovati moje želje i podržavati me. Kada cijeli svijet sumnja u mene on je na mojoj strani. Nadopunjavamo se iz dana u dan i rastemo skupa.
Danas idemo kod njegovih roditelja, Višnja i Hrvoje nas očekuju. Nekada me pozovu i žele da pričaju sa mnom. Kažu da sam im postala kao kćer koju nisu imali, a oni su meni postali prijatelji i moja druga obitelj. Veoma sam sretna što su oni baš moja obitelj, nije mi ih teško zvati majkom i ocem. Iako su moji roditelji najbolji na planeti, ipak su oni roditelji moga Marka. Sve njegovo je moje, a moje njegovo, e dijelimo ništa na moje i njegovo, jer sve je to naše. Moji roditelji su i njegovi, tako smo odlučili na početku naše veze i toga ćemo se pridržavati.
- Ljubavi, spremna sam. Idemo kod majke i oca.
Zna da mislim na njegove roditelje.
- Da, srećo, evo idem. Samo trenutak i spreman sam.
- Marko, jesi kupio što za njih da im ponesemo?
- Nisam, što će im? Imaju sve.
- E pa ja ne idem dok ne kupiš nešto, a nećemo ići praznih ruku!
- Joj, Anita, kada se tako duriš još se više zaljubljujem u tebe.
- Ne pričaj gluposti, nego stani uz neku trgovinu da im kupim nešto. Ne zanima me je li to praznovjerje ili ne.
- Dobro, ljubavi, kako ti kažeš. Volim te.
- Volim i ja tebe, anđele moj. A sad pravac kod tvojih!
Naravno da smo stali u trgovinu. Kupila sam im neko fino vino i kavu.
Sada smo pred ulazom, ovaj moj samo uđe u kuću i kaže da njegovi roditelji ne rade ništa zabranjeno.
- Daj, ne pričaj gluposti! Ostavi ih na miru! Ali dobro da znam kada mi dođemo u te godine da nećemo raditi te stvari. Malo ću odmoriti od tebe.
- A ne, nema šanse da ćeš mi to napraviti. Nikada te se neću zasititi!
Počinjem mu se smijati, a on mi kaže :
- Ne radi mi to, Anita, molim te!
- Majko, stigli smo.
Pravim se da ga ne čujem, a on ludi na to.
Žena me zagrli snažno i pozove svoga muža:
- Hrvoje, stigli su. Dođi, čekamo te u boravku.
- Majko, ovo je za oca i tebe, sitnica od srca.
- Hvala ti, kćeri.
Na vratima se pojavi Hrvoje i reče :
- Kava je spremna, hoćemo je popiti? Dobrodošla, kćeri. Hvala ti što si sačuvala ovog momka i sada je sretan s tobom.
- Mi smo došli da vas nešto pitamo... - oglasi se Marko.
- Reci, sine.
- Odlučili smo se vjenčati za mjesec dana, to je jedini termin koji smo našli u crkvi. Želim da nam pomognete sve spremiti, možemo li računati na vas? Zovite koga želite, ja se neću zamarati s time. Meni je jedino bitno da je moja Anita sa mnom i ništa drugo.
- Sad ste nas zbilja usrećili! Biti će to veliko vjenčanje kao iz snova!
- Svi nam pomalo pomognite i moja žena se neće mnogo umarati - reče i pogleda u mene.
Bože, ova moja budala se ponaša kao dijete! Ko da sam ja od stakla i ako nešto pipnem slomit ću se! Jesu svi muškarci takvi ili je ovaj moj poseban?
- Ma, pustite njega što govori, pa nisam princeza da ne smijem ništa dirati! Sve ćemo skupa srediti, a vidjet ćemo koliko nam mogu pomoći Dario i Vesna. Hvala vam svima - kažem im ja.
- Ti nisi princeza, ljubavi, ti si kraljica. Moja kraljica!
- Kako vas je lijepo vidjeti koliko se volite! Neka vas zauvijek prati ljubav i da se više nikada ne razdvajate. Volimo vas, djeco naša. Ti si moja kćer, a on je naš sin.
Zovem brata. Javi se moja Vesna. Ona je postala moja sestra, sada imam dvije sestre.
- Hej sestro, je li Dario tamo?
- Da, tu je. Upravo smo stigli doma, bio je sa mnom na kontroli.
- I kako je moja nećakinja?
- Dobro je, Anita, ali ne zna se još što je.
- Ja znam da curica, bit će tetina princeza. No da te pitam, smijemo li doći k vama? Mi smo na putu.
- Kakvo je to pitanje? Naravno da možete doći!
- Neka i Ana bude tamo. Trebam vas obje, seko. Vidimo se, za pet minuta smo kod vas.
- Dogovoreno, čekamo vas.
***
- Ljubavi, stigli smo. Znaš li da te veoma volim?
- Znam, Marko, tisuću puta te ja volim više. Hajdemo, riješimo i to, pa ćemo onda biti skupa, ti i ja.
Dario nas je čekao vani s Menilom, Aninim dečkom.
- Odlično, svi su doma. I mama i tata su tu, tako da ne moramo svima zasebno objašnjavati.
- O, gdje ste golupčići?
- Evo, stigli smo. Hoćemo unutra?
- Vesna mora mirovati, imala je sinoć malo krvarenje. Doktor je rekao da nema briga za paniku, sve je dobro.
- Dobro, onda idemo unutra.
Čim sam ušla u sobu, prvo sam pozdravila Anu pa Vesnu i moju nećakinju. Kažu da sam luda, ali imam osjećaj da će biti žensko. Biti će tetina princeza.
- Mama i tata, je li možete malo doći? Trebamo vas - zove ih Marko.
- Evo nas, sine, dolazimo.
- Odlučili smo se vjenčati za mjesec dana. Želim da nam pomognete oko organizacije. Sve je na vama i mojom roditeljima - kaže im Marko.
- Naravno da ćemo vam pomoći, sine! Usrećili ste nas mnogo na ovaj dan.
- A vi, Dario i Menile, i Ana i Vesna, vas želimo za kumove. Hoćete nam učiniti tu čast, molim vas?
- Naravno da pristajemo, to će nam biti velika čast!
Ana se rasplakala od sreće, a Vesna se gušila u suzama, ali njoj sam zabranila da plače.
- Pročitala sam negdje da suze ne utječu dobro na trudnice, zato molim te osmijeh na lice, draga moja. Volim vas ljepotice moje.
Zagrlim obje jer srce mi je puno kada ih vidim da su sretne i radosne.
***
Napokon, još mjesec dana i ona postaje samo moja. Iako mi ništa ne znači taj papir kao dokaz, našim roditeljima će to ipak značiti mnogo. Zvao sam i Nikolu i rekao je da će doći u svatove.
Bit će moja Anita sretna, samo za njenu sreću živim i živjet ću. Svaki dan smo sve bliže i bliže jedan prema drugome. Shvatio sam da nije samo seks rješenje za sve. Čim je pogledam, noge mi zadrhte od njene ljepote. Moja Anita, moje sve najbolje što imam u životu.
Danas je prešla preko svog obećanja, obećanja koje je dala sebi da neće imati seks prije braka. Kaže da će me ubiti ako je ostavim jer možda mi se neće sviđati njeno tijelo. Ne zna ona da je savršena. Svaki centimetar sam želio da ljubim i označim ga s poljupcima, da nikada ne zaboravi da je moja sada i zauvijek. Rekao sam joj da ako nije spremna da nećemo to raditi, ali ona je bila sigurna u to, a ja sam je želio više od bilo čega na svijetu. Imao sam mnogo djevojaka, ali samo sam nju želio zauvijek. Ljubio sam svaki dio njenog savršenog tijela.
- Obećaj mi, ljubavi - između poljubaca sam joj govorio - ako ti nešto ne paše, da mi daš do znanja.
Samo je klimnula glavom, a ja sam je nastavio maziti. Vodio sam ljubav s njom nježno da je ne bih ozlijedio, ali nisam se zasitio njenog savršenstva. Želio sam još i još, a ona je u jednom trenutku utihnula i nije mi odgovarala na pitanje. Kako sam se uplašio da je nisam povrijedio! Volio sam je više od bilo čega na svijetu ine bih mogao podnijeti da sam kriv za bilo kakvu ranu u njenom srcu.
- Ljubavi, jesam nešto krivo napravio? Moraš mi reći, jedina moja!
- Marko, ja nikada nisam znala da seks ili vođenje ljubavi može biti tako savršeno. Ustvari, ti si savršen. Možda ti se ja ne sviđam. Što ako me ostaviš? Kako ću živjeti bez tebe, bez nas? Jer ti i ja smo MI. Moj dom je tamo gdje si ti. Kako ću biti sama, kako ću?
- Šššš, ljubavi, dođi u moje naručuje... Ti si savršena i predivna, ti si moja jedina. Nikada, slušaj me, ljubavi, nikada te neću zamijeniti ni za bilo koju, jer ti si moja! Ti si meni dovoljna za sreću. Volim te, jedina! Moja srećo, ne zamaraj glavu glupim mislima. Da mi daju cijeli svijet u zamjenu da tebe ostavim, nikada te ne bih ostavio jer bez tebe nema života, Anita! A sada idemo ponoviti sve još jednom, želim te koliko dišem, jedina. A i želim i našu djecu, volim te - kaže joj i utisnem joj poljubac te je počnem maziti i ljubiti.
Volim je, voli i ona mene, siguran sam u to. Naša tijela ponovo stvaraju čaroliju, a iz te čarolije molim Boga da učini čudo i da nam pošalje mrvicu ili malog mrava...
