Već danima pišem jednu pjesmu, pjesmu za nas dvoje. On će možda jednoga dana dobiti tu pjesmu. A dok se ne pomirimo svatko mora da zna ovo: povrijeđena žena je ranjena žena, ranjena žena je mudra žena koja svoju bol pretvara u snagu i pobijedi.
Sinoć smo Nikola i ja dobro odigrali ulogu. Želim da i on pati kako sam ja patila, možda i više. Zaslužio je.
Vesna je tu s Anom, spremaju neku tortu jer je Dariju sutra rođendan. Ona i moj dragocjeni brat postali su momak i djevojka. Napokon, samo se nadam da će ta ljubav potrajati, jer nema bolje osobe od Darija, ne zato što je moj brat, nego što je zaista izuzetna osoba. Osoba s velikim srcem i još većom dušom, moj brat, duša moje duše. Dok tako razmišljam o njih dvoje, oglasi se moj mobitel i daje znak da je stigla poruka. Otvorim je misleći da je šalje brat, a ono kad vidim od koga je, zaklecaju mi noge i zamalo se srušim od iznenađenja! Kako je samo saznao moj broj?? To nikada neću sigurno doznati. A kada otvorim poruku ona glasi ovako:
Anita, molim te, od srca te molim da budemo prijatelji. Neću ništa tražiti što mi ne možeš pružiti, ne ostavljaj me samog i prokletog, molim te! Volim te više nego jučer, a jače nego što ću te sutra voljeti.
Marko
Bože, što mu napisati? Srce mi zadrhti kao ludo. Znam, još ga volim, nikada ga nisam prestala voljeti. Ali neću mu oprostiti, mora još patiti. I ja sam patila. Mora liti suze kako sam ja lila. Ako mu se ikada vratim, moram biti sigurna da me nikada vise neće zamijeniti s bilo kojom drugom. Ne tražim previše, zar ne?
- O čemu razmišlja moja najljepša ljepotica?
Okrenem se i brat je iza mene. Bože, što ga volim! Kao da zna kada ga zatrebam i uvijek se stvori pored mene. On je moj anđeo čuvar.
Poletim mu u zagrljaj, a on me zbunjen zapita:
- Pa čime sam ovo zaslužio?
A ja šapnem:
- Zato što si moj brat, moj anđeo, nikada nisi odustao od mene. Ne znam dali sam ti ikada rekla, ali evo sada ti kažem - hvala ti brate, na svemu i za sve! Voli te puno tvoja seka!
- O ludo moja, seko moja, ajde reci svom anđelu što te muči... - smješka se.
I u najozbiljnijim situacijama on uvijek nađe crtu veselja.
- Brate, poslao mi je Marko poruku, ne znam što da radim. Ti znaš da ga volim i da nikada nisam prestala.
- Hm, dođi, idemo sjesti pa vidjeti što možemo napraviti.
Poslušam ga i sjednem. On je moj glas razuma.
- Seko, ja znam da si zaljubljena ili bolje rečeno nisi ti zaljubljena, ti njega voliš svim srcem, Anita.
- I što je pametno da sada napravim?
- Slušaj me, ovako ćemo, poslušaj svoje srce, što ti ono kaže, jer srce nikada nije izgubilo niti jednu bitku. Ja ću biti iza tebe ako te taj tvoj povrijedi i ubit ću vraga u njemu. Znaš da sam ozbiljan, seko. Što god odlučila, imaš moju podršku. Uvijek ću se boriti za tvoj osmijeh. Jer ti zaslužuješ sreću.
- Hvala ti, brate moj. Znam što ću mu poslati, ovo pismo što je moje srce napisalo za njega. Ali ti mu ga daj brate, molim te. Hoćeš tu uslugu učiniti svojoj seki?
- Anita, ja bih se i s Bogom posvađao za tebe. Da mi kaže da nisi dobra ja bih mu proturječio i dokazao da si najbolja.
- Ajme, brate - zagrlim ga ponovo. - Hvala ti, hvala ti što si moj brat, moj ponos, moje sve najbolje! Izvoli pismo, daj mu ga u ruke. I ne zaboravi da te voli tvoja seka.
A njemu pošaljem poruku:
Marko, od danas smo prijatelji, ne prelazi granicu ako nisi siguran u svoju ljubav prema meni, molim te. Ima jedno pismo, pismo za nas dvoje. Kada ga pročitaš javi mi se, molim te. Ne zaboravi me.
Anita
Pošaljem poruku i sada znam da je napravljen prvi korak ka našoj budućnosti. On i ja, zauvijek skupa, sigurna sam.
