Pronađi Me..

III

Ono što mi je uvek strašno jeste da čitam nečiju smrt; osećala sam se loše jer sam na njihovoj nesreći ja zarađivala.
I ako smo radili ovo za njihovo dobro, nisam mogla a da ne pomislim kako je ovo sve izmišljeno u nadi da doprinese veliku sumu novca.
Ja sam se uvek trudila da budem realna u svom poslu -nikada preuveličavala situacije i držala sam se realnosti.
I pored toga što mi je rekao da ovaj članak ne sme da se propusti verujem da je to rekao kako bi naš biznis nastavio da raste. Svakako je on na putu da preuzme celu ovu kompaniju. David je taj koji većinu stvari kontroliše.
Postajalo je već kasno jer sam danas ostala duže nego inače kako bi sve bilo savršeno. Nisam želela nikako da izdam Davida, tako da sam se vratila kući u kasne sate. Na ulazu u stan dočekala me je moja ljupka čisto bela maca, Lusi.
Nisam baš skroz sama živela, ona je bila tu sa mnom. Usvojila sam je kada sam došla ovde, jedan od komšija je poklanjao svoje mačiće tako da sam rado uzela. Htela sam vremenom da nabavim i psa ali pošto već imam mačku nisam htela da pravim sebi previše posla.
Čim sam je uzela u ruke bila je nervozna, ali više nego inače. Još od kako je došla u moj dom stalno vrti repom kao da je nešto muči; vodila sam je i kod veterinara ali su rekli da joj nije ništa.

Probudila sam se u svojoj izuzetno mračnoj i tihoj sobi, budivši slab osećaj samoće ali i straha duboko u meni. I ako svako veče ostavim svetlo upaljeno u hodniku ove noći se nekim čudom ugasilo.
Pogledala sam oko sebe koliko mi je vidokrug dozvolio jer nisam mogla da pomerim glavu ni u jednom pravcu.
Celo telo mi stoji zamrznuto dok ležim na leđima. Trepnula sam jer je to jedino što mogu a preda mnom se stvorila neka velika crna senka.
Nalazila se kod vrata od hodnika jer su mi vrata bila otvorena, i približavalo mi se sve bliže, dok nisam mogla da primetim nož u ruci te visoke tamne figure.
Osećala sam se bespomoćnom, kao da je ovo moj kraj. Dolazilo mi je sve bliže, bilo mi je samo na par centimetara od lica dok sam mogla da osetim nešto oštro kako mi slabo dodiruje vrat. Pokušavala sam da se pomerim jer sam već shvatila da imam paralizu sna.
Taman kada sam uspela da pomerim ruku, okrenula sam se na drugu stranu gde me je Lusi zbunjeno gledala, i kraj uveta čula kako neko šapuće:
"Pronađi me."