Pronađi Me..

II

Kao i pre dve nedelje, David se nije ni danas pojavio na poslu. Proteklih mesec dana svaki drugi dan je odsutan.                           
To je tako čudno za njega, pitam se šta se desilo.
Lana koja je dobra sa svima na ovom poslu nije nikad uspela da sazna, čak ni kada sam je zamolila da to uradi zbog mene.
Ona mi je jedini prijatelj kojeg imam ovde, sve što sam imala je ostavljeno u Ohaju iza mojih leđa kada su mi poslali mejl da sam primljena.
Čim sam završila koledž prijavila sam se za posao kako bih uspela da pobegnem iz svoj doma.
U kući iz mog rodnog kraja uvek je bilo haotično. Živela sam sa još dve sestre, i tata nam je teški alkoholičar. Najviše sam od njega bežala; nisam volela što mi je uvek stajao na put i pokušavao da me ubedi da radim ono što on misli da je za mene dobro. Iako je mama bila jaka osoba i branila me od njega, nije mogla da se razvede jer bi nas troškovi puno izašli, a i ovako smo imali malo novca.
Ja sam od svoje ušteđevine, koju sam sakrivala od svih iz kuće, uspela da iznajmim ovaj mali stan čija je cena bila snižena. Nalazi se na poslednjem spratu, dvanaestom, blizu mog posla, i sve što mi treba je u mojoj blizini. Na samo deset minuta pešice mi je udaljena kompanija, a niže niz istu tu putanju mi je i tržni centar u koji preferiram da idem svako jutro na doručak ili jutarnju kafu.
Iz agencije sam dobila informaciju još par meseci pre selidbe da je moj stan već odavno na prodaju, ali ga niko nekom igrom slučaja nije hteo kupiti.
Proteklih par dana, pa prethodna dva dana da budem preciznija, nisam imala nikakve snove. Ali svako naredno jutro sam se osećala uplašeno, kao da sam doživela neku traumu. Postajali su deo mog života, toliko su realni da ih ne mogu izbaciti iz glave. Nisam imala još toliko novca da platim za psihologa, iako sam jako želela, jer moji prihodi su bili relativno mali da bih mogla da izdvojim za bar jednu terapiju.
Poslednji put što sam sanjala, ja sam bila ta koja ga ubija, ali i dalje nisam znala šta sam uradila. Slutila sam da je ovo bila moja sudbina u prošlom životu, da sav moj stres od posla i života se ispoljava na ovaj način.
"Proveri kako stoje štampe, mora sve da bude spremno za sutra." reče mi David sa kojim pričam preko telefona.
"Ovaj slučaj moraju svi da pročitaju, vrlo je važan."
"Davide svaki slučaj je jednako važan, ovo su sve nestali ljudi i ljudi koji nisu dobili svoju pravdu."
"U pravu si, ali svakako, ne smemo da izostavimo članak za ovaj mesec." Nazvao me je kako bi se dogovorili za sutra. Ja sam bila njegova zamena za dane kada njega nema. To mi je u jednu ruku bilo drago, jer je samo mene lično pitao da mu pomažem.
Lana me je u početku mnogo puta pitala zašto mi baš on zapao za oko, i pored toga što je bio stariji od mene za četiri godine ja nisam obraćala pažnju na to. Mene je zanimala njegova tajanstvenost, taj dar da sakrije sve ono loše što drugi primete u njegovoj okolini.
A da ne pričam kako je izuzetno sjajan u svom poslu. Iako smo mala kompanija, u proteklo vreme prodaja naših članaka je znatno počela da raste. On govori kako je to sve moja zahvala, ali sam to uzela samo kao kompliment.
"Kada dolaziš nazad?" upitala sam ga.
"Za dva dana, nastala je gužva ovde kod mene."
"Da li je sve u redu?" upitala sam ga.
"Naravno, nemoj da brineš. Samo neke probleme sa porodicom moram da rešim." Dodao je pre nego što smo završili konverzaciju.
Koliko sam rekla da volim njegovu tajanstvenost, ovaj put mi je išlo na živce. Mislila sam da mi veruje dovoljno da mi kaže šta ga muči, i sve vreme sam se trudila da mu dam do znanja da meni može da veruje. Ali izgleda da koliko god se trudila, ništa neću uspeti da promenim.

"Ćao Alisa, vidim da si bila u žurbi danas." pozdravila me je Lana koja je primetila da je moja kestenjasto braon kosa zavezana u jednu vrlo neurednu punđu.
"Nisam mogla da spavam kako treba sinoć, pa sam prespavala alarm jutros."
Ona je znala da ne mogu već dugo da spavam kako treba noćima, ali je ona bila skeptična kada bih joj spomenula ideju da je to možda ono što se u mom prošlom životu desilo. Lana je veoma ozbiljna osoba, neće verovati ni u šta što nije moguće dokazati. Zato mi je i govorila da je to od velikog stresa koji imam zbog posla, i ako ja sama znam da mi je posao zapravo vrlo lagan.
"Izvoli još izveštaja, ovo je novi slučaj koji sam uspela da nađem." pružila mi je papire koje sam preuzela.