Pronađi Me..

IX

Danas mi je poslednji dan od kako sam se vratila nazad za Ohajo. Dok sam bila ovde saznala sam mnogo toga što nisam nikad ni mislila da ću doznati, ali sve što su mi pričali je bilo u vezi oca.
Govorili su sve ono u šta sam ja još od ranije sumnjala; njegovo ponašanje mi je uvek odavalo neke njegove loše namere. Svaku situaciju u kojoj se našao kada je bio u krizi za alkoholom, sva dugovanja koja su sada ostala na mami da isplati, i još mnogo drugih poteškoća s kojima će morati da se suoče u budućnosti.
Duboko u sebi sam želela da budem tu uz njih kroz sve što ih čeka, ali na žalost nisam mogla da ostanem.
Poslednji san što sam imala samo sam bila u svom stanu, svojoj sobi tačnije, i sedela pred ogledalom koji je bio i dalje slomljen u uglu moje sobe a iza mene je stojao on. Ne znam iz kojih razloga izvukla sam ruku da pipnem ogledalo i rasekla se, a odmah u tom trenutku je progovorio:
Neka te moja sudbina proganja... Za tebe... Adam..
Pričao je sporo i pravio pauze između svojih reči. Čim je završio nestao je ali se ja još uvek nisam probudila, već sam ustala sa poda na kom sam sedela i legla da spavam kada sam zapravo otvorila oči. Toliko je bilo realno da nisam znala više da li sam budna ili ne. Zato, čim sam se trgla pogledala sam svoj prst, ali nije bio rasečen. Malo mi je laknulo, znajući da je bilo samo u mojoj glavi, ali je postajalo previše da bih mogla da izdržim. Retko koje veče sam mogla normalno da spavam, a pre svega da zaspim bez straha da mi se opet nešto ne desi.

Sedela sam u avionu, na putu nazad za New York i razmišljala o prethodnih nedelju dana što sam bila u Ohaju. Drago mi je što sam uspela da vidim mamu i sestre nakon tako dugo vremena, od kako sam otišla od kuće nismo se sretali. Ja nisam imala vremena a ni dovoljno ušteđenog novca da platim sebi za kartu, a oni su isto tako imali problema nazad kući. Mada mi je mama pričala da im je tata neko vreme branio da odu do mene, čak i kada je bilo dovoljno novca. Kaže da je sumnjala kako je to sve govorio kako bi se zadržao novac za njegov alkohol.
Ja joj u potpunosti verujem, znajući koliko je bio pokvaren.
Iako uvek kažu da o mrtvima ne treba loše pričati, ja nisam mogla da držim jezik za zubima znajući da ni on nikada nije kada sam ja bila tema razgovora.
Sav moj gnev prema njemu sam ostavila iza sebe kada sam shvatila da ono što je bilo će samo ostati rana na mom srcu, jer ništa nisam mogla da promenim a loše ljude je ponekad lakše zaboraviti. Zato sam pustila sav bes, i ubedila sebe da konačno zaboravim na loše trenutke mog života.
"Ah Lisa! Konačno si se vratila! Baš si nam falila." srećno mi se javiše David kojeg konačno viđam na poslu.
"Izgleda da vam se napravila gužva ovde bez mene.. to vam je kada profesionalac uzme odmora." naslonila sam se na ivicu stola i prekrstila ruke ali sam se usput i našalila.
"Šalim se svakako, šta sam propustila?" kao i uvek odmah sam se povukla iz svoje šale kako ne bih nekoga uvredila ili rekla nešto pogrešno, ali se i on nasmejao na moje reči tako da mi je laknulo.
"Ovo je slučaj na kojem ćeš samo ti raditi." pružio je papire a na mom licu se stvorio osmeh. Konačno dobijam priliku da radim na novom članku potpuno sama.
"Stvarno? Mislim.. nisam ja toliko dobra još da radim ovo sama.." nesigurno ću ja.
"Naravno da si dobra, ako ćemo iskreno.." nagnuo mi se bliže uvetu i šapnuo, "Jedna si od najboljih." i udaljio te osmehnuo na šta sam i ja razvukla osmeh.
"Okej, verujem ti, ali samo zato što si ti rekao." Pogledala sam ga ozbiljno a pogledi su nam se spojili na sekundu, dok se ja nisam trgla jer sam se osećala poniženo.
Nisam ni jednom do sada bila u vezi, tako da bilo kakva interakcija sa nekim ko mi se sviđa je uvek bilo malo čudno za mene. Ne znam baš kako da ispoljavam svoja osećanja; ovakva tajna igra ljubavi je uvek bila previše teška da shvatim. I kada su bili oni koji su mi se udvarali opet je to bio neko drugi, a ne ja. Dugo se nisam ni interesovala u veze i sve te ljubavne priče, ali polako mi postaje jasno cela poenta zaljubljivanja i nalaženja bolje polovine.
"Dobro onda, samo ovo će mi trebati?" prešla sam brzo na izveštaj kako se ne bi situacija pretvorila u neku neprijatnu tišinu među nama dok držimo papire u rukama.
"Za sada da. Kada završiš donesi mi da pregledam." ozbiljno reče kako bi se vratio u njegovu personu koju nosi isključivo za posao. Kao jedan od glavnih ljudi na ovom poslu, morao je da drži svoj stav i ne pokazuje svoju slabiju stranu pred drugima. Preda mnom mi je uvek delovao opušteno i kao da se nije pretvarao da bude neko drugi, što je dobra stvar. Znajući da se oseća dovoljno udobno u mojoj okolini.
Zašla sam u svoju kancelariju i odmah se bacila na posao; nisam želela ni malo da gubim vreme.
Podigla sam prvi papir a pred očima mi se stvorilo jedno vrlo poznato ime, što je učinilo da me prođe velika jeza i neki osećaj straha kroz telo.