Pronađi Me..

XXXVII

"Za sve ove godine, nadao sam se bar jednom susretu.
Žudeo da saznam ko si ti, i onda kada napokon shvatio da... Da je sve bila laž.
Nisam ništa više želeo, nego da ti pokažem moj gnev prema tebi, u nadi da ćeš mi jednom konačno dati tu ljubav koju sam oduvek tražio.."

Danas u toku popodneva, pozvali su me iz policijske službe i javili da je obdukcija gotova. Ovo je značilo mnogo toga, a moja osećanja su pomešana. Ipak, odlučila sam da se predam situaciji kakva god bude bila.
"Dakle, preći ću na stvar." grubo nam se obrati policajac kod kojeg smo došli na ispitivanje.
"Telo koje ste pronašli je identifikovano. Prema rezultatima podudara se sa istim DNK koji smo imali na listi nestalih žrtava. Telo ove žrtve je bilo zakopano pre skoro godinu i po dana i zbog stalne suše koja preovladava u ovom okruženju, ono nije moglo da se potpuno rastruli." zaustavio se kako bi okrenuo list iz sveske iz koje je čitao.
"Telo je imalo dvadeset dubokih uboda od oružja za koje se sumnja da je nož po celom telu, najviše u predelu stomaka, što je dovelo žrtvu da umre od velikog gubitka krvi." nisam želela da ga prekinem ali sam jedva iščekivala da saznam ime ove osobe u nadi da doznam činjenicu da nije Adam.
"Zbog velikih ljubičastih modrica oko očiju pretpostavlja se da je prvo bio pretučen i nakon toga izboden."
"Izvinite.. ali kako se zove žrtva?" nestrpljivo sam upitala prvom prilikom kada se zaustavio sa svojom izjavom na šta me je pogledao bez ikakvog izraza na licu, kao da sve što razmišlja i oseća skriva iza svog bledog lica.
"Mislio sam da to već znate. U ostalom, zašto bih vam objašnjavao dalje kada i sami znate šta ste mu načini." pogledala sam ga ljuto a njegovo se lice tek sada promenilo te nas je gledao sa sumnjom.
"Recite ime žrtve, odmah." besno mu se obratio David kojem je jednako bilo dosta razvlačenja vremena bez ikakvih konačnih odgovora.
"Recite vi meni." navaljivao je policajac kako bi pokušao nešto da dobije od nas.
Shvatam šta radi, te sam zato ostala smirena i sabrana.
"Zašto mislite da smo mi to učinili?" upitala sam i pogledala Davida kako bi dala znak da znam šta radim.
"Kako bi ste drugačije znali gde je njegovo telo ako vi niste počinili zločin?" naslonio se rukama o sto za kojim smo sedeli i približio mi se, ne skidajući pogled sa mojih očiju kako bi pokušao da me uplaši ali sam igrala istu igru koju i on.
"Pokazala sam vam onu svesku, ne mislite li da je čudno da se tako nešto nalazi u nečijoj bivšoj kancelariji?" samouvereno rekoh nakon čega se ćutke povukao od stola i izašao iz prostorije.
"Koji kreten." šapnu mi David dok sam ćutala i razmišljala.
Otišao je bez reči, i ostavio nas sa malo odgovora koji nisu bili dovoljni da znamo da li ćemo biti oslobođeni.
"Potpišite se ovde, a ovde prepišite iste te rečenice koje su otkucane iznad." vratio se isti čovek do nas sa papirima u ruci koje nam je pružio.
Uradila sam kako nas je zamolio iako znam da su moj rukopis već uzeli, ali vidim da je ovaj policijski službenik neupućen. Samo se nadam da će ti rezultati uskoro biti gotovi da možemo što pre dobiti odgovore.
"Sutra ćemo da pregledamo vaš stan gospodine Staford." obratio se Davidu.
"A za tri dana od danas takođe i vaš gospođice Nester." brzo preleteše pogledom preko nas i odlučno nas otpustio.
...

"Nije nam rekao ime, koji idiot." besno prokomentarisa David dok smo išli nazad kod njega kući.
"Mislim da smo u nevolji.." rekoh kada mi se sklopila slika u glavi od cele situacije.
Brzo me je pogledao koliko mu saobraćaj dozvoliše.
"Zašto bi hteli da pretraže naše stanove da ne sumnjaju u nas?" gledala sam ga na šta klimnu glavom. Fokusira se na put ali me i pažljivo sluša.
"U pravu si... Šta misliš onda? Da sklonimo sve Adamove stvari koje posedujemo?" upitao je.
"Gde možemo da ih odnesemo?" zapitala sam se.
"Ne znam.." zamišljeno izusti nakon čega nismo više ni reč progovorili dok nismo stigli kući.
Nismo imali dokaza da ih ubedimo da nismo bili mi. Zapravo ne verujem da su uopšte sigurni u ubicu. Nas su odmah stavili na listu osumnjičenih, što razumem zašto iako sam se nadala da neće biti dovoljno validnih dokaza za takvu odluku.
Oni bez mnogo daljih tragova i mi bez ikakvih dokaza nismo mogli da nađemo dobar balans u kom bi mogli da napravimo kompromis. Sa slučajevima u kojima su pronađeni ubijeni ljudi ne može se tako nešto učiniti, ali sam se nadala da će biti razumniji i stati da nas bolje poslušaju.
Danijelova sveska je bila sasvim dovoljan dokaz da ovo nije naše delo, jer pre svega i da su tražili od nas u mestu da im bilo šta prevedemo ne bi smo znali. Takođe, niko od nas nema evidencije nasilja u prošlosti koji bi mogao poslužiti kao neki trag. Oboje smo mirni ljudi, i pre svega dobrodušni da bi ikad ikome naškodili.
Naravno, to su sve samo lepe reči, a u ime zakona s time se ne može niko provući.
Dobila sam poruku iz policijske stanice da će se održati sahrana žrtve koju su pregledali i da se pozivaju svi koji su bili u srodstvu sa njim. I nas su takođe pozvali ali bi bili držani na oku, što mi se nije sviđalo.
"Sad nećemo moći ništa na miru da radimo." požalio se David, sedeći u dnevnom boravku.
"Bar ćemo saznati ime žrtve.." rekla sam na šta se složio.