Pronađi Me..

XLV

"Danas sam odlučio da odem kod Ane da živim. Violeta i ja smo zajedno, ali nisam mogao da ubedim sebe da ostanem sa njom do kraja svog života tako da sam raskinuo.
Ana je tako posebna devojka, lepa i veoma mudra. Uvek mi šalje mala pisma sa poemama posvećenim samo meni, koliko to možda zvuči detinjasto meni je baš slatko.
Sa njom sam stvorio i dete, iako nisam bio mnogo siguran u svoju odluku, ali biću tu uz nju do kraja..."
Čitala sam naglas sebi i Davidu jedno od zapisa iz kancelarije dok smo sedeli u dnevnom boravku.
"Koliko toga nismo znali o njemu.." reče David kroz nevericu.
Oboje smo jednako iznenađeni i zatečeni.
"Ko je Ana?" upita nedugo posle svoje izjave.
"Verujem njegova ljubavnica.." pogleda me zbunjeno.
"Dobro si čuo.. Koliko god izgledao kao dobra osoba nije bio mnogo lojalan kao dečko, možda čak i muž." komentarisala sam te videla kako Davidova torba koja stoji na ivici stola pada dole.
"Izgleda da mu se ne sviđa šta govorim." rekla sam i malo se nasmejala.
"Dok smo još kod Adama, danas treba da se vidiš sa Violetom, zar ne?" Upita me i time podsetio na ono što sam danas planirala.
Zvala sam juče Violetu i pitala da se sretnemo narednih dana da mogu saznati što više od nje, kao i ona od mene, jer ju je zanimalo kako smo uspeli da ga pronađemo.
Celu noć smišljam neki izgovor, i takođe se dvoumim da li da jednostavno kažem istinu. Ali znam da mi u to neće poverovati, tako da mi je preostalo samo neka dobra laž kako bih je ubedila.
"Vidi, svega pet strana kasnije govori da je otišao od Ane." šokirano mi reče David i cimnuo za rukav da se okrenem i vidim.
"Daj da pročitam." uzela sam mu iz ruke zapisnik i okrenula na stranu koju sam prethodno pročitala i odatle počela dalje da čitam.
Istina, Adam govori kako je Ana ispala potpuno druga osoba od onoga za koga je on mislio da dobro poznaje. Govorio je za nju da je postala mnogo opsesivna njime i jako ljubomorna. Bodrila je svaki njegov pokret, i zvala ga svakom prilikom da pita šta radi.
"I na kraju je ostavio Anu, tačno na dan kada se porodila.." razočarano rekoh zatvorivši zapisnik.
"Pretpostavljam da se više nije vraćao u njen život nakon tog dana." doda David pre nego što je otišao.
...

"Hvala što si me ugostila." reče Violeta kada smo se srele u mom stanu.
"U redu je, moja je dužnost da vam ispričam sve što se desilo prethodnih par meseci."
"I moja da ti kažem sve što želiš da znaš o Adamu." sela sam preko puta nje u trpezariji i pružila čaj koji je tražila.
"Pa, šta želiš da znaš?" upita me na šaljivo izustim da me svaki detalj zanima.
"On i ja smo se upoznali na koledžu. Bila je poslednja godina za njega dok sam ja imala još jednu pre nego što mogu da radim i živim samostalno."
"Bili smo svega godinu dana zajedno kada je raskinuo sa mnom; nikad nisam saznala razlog zašto." pitala sam se da li da joj ispričam šta se zapravo desilo, ali znam da je neke stvari bolje ostaviti tamo gde jesu, naročito ako su tajne.
"Posle raskida se nismo ni jednom videli. Ja sam završila koledž i zaposlila se u drugom gradu."
"Ali nekim čudom nakon skoro 10 meseci se vratio nazad; slučajno smo se sreli u super marketu kada sam se vratila u posetu mojim roditeljima, i počeli razgovor..
I šta znaš, posle pet godina se venčali." nasmeja se tužno setivši se nečega što očito boli da se priseća.
"Sve nam je išlo super, ali sam vremenom počela da primećujem kako fali mnogo novca u kući svaki mesec. Zbog toga sam ga pitala na šta nije imao odgovor, a posle moje prve žalbe sledeći mesec nije ni malo falilo novca na našem računu."
"Bilo je čudno.. ali se nisam mnogo zapitala jer sam znala da je problem rešen, pa sam lako prešla preko toga.. ali je zapravo bilo deo nečeg mnogo većeg.." zastala je i duboko izdahnula.
Polako je dolazila do onoga što sam i sama mogla da pretpostavim, ali moram da je gledam kako se priseća svega samo kako ja ne bih izgledala sumnjivo.
"Počeo je da odlazi svake subote negde, a kada bih ga pitala gde odgovor je uvek bio isti: 'Bio sam na poslu.' Ali to meni nije bilo jasno kako kada je od ranog jutra do skoro ponoći se zadržavao i to ne samo jedan vikend, već svaki."
"Kada mi je bilo dosta da se osećam prevareno odlučila sam da ga pratim.." opet je zastala ali se brzo sabrala i nastavila dalje.
"Zatekla sam ga kako preuzima nečije dete, koje je bilo u jedno osamnaestoj godini prema mojim procenama, i rukom preko ramena ga vodi do poslastičarnice gde su se dosta dugo zadržali. Znala sam da to nije ni jedan od naših sinova, jer je ovaj dečko bio stariji od njih."
Sada shvatam situaciju: Danijel je sve vreme bio neželjeno dete na koga verovatno niko nije mnogo gledao.
"Taj dan čim se vratio kući pitala sam ga šta traži sa njim.. i saznala da je to njegov treći sin, kojeg je imao sa nekom drugom.."
Ovo je dobra prilika da joj dam pismo, znajući da se nikada nisu konkretno pomirili i razjasnili situaciju.
"Bila sam previše ljuta da slušam, i izbacila ga iz kuće to veče.. Od tada ga više nisam videla, sem na sudu kada smo se razvodili.. Nisam želela da imam više išta sa njim, pa nisam želela da ikad ponovo stupimo u kontakt.." završila je izjavu na šta nisam ništa rekla već joj pružila kovertu u kojoj je bilo sve.
Otvorila je pažljivo, verovatno neznajući šta da očekuje, ali je uzela i pročitala pismo te počela plakati.
"Alisa.. odakle ti ovo..?" upitala je dolazeći do vazduha jer je snažno pokušala da suzbije suze.
"To je bilo u mom stanu sve do sada, pretpostavljam da će Vama biti od veće koristi ako dam." pružila sam joj maramice, već pripremljene na stolu.
"Ove ulaznice su od fudbalske utakmice na koju su moji sinovi jako želeli da idu.. Čak je kupio još jednu za mene.." slomila se od bola kada je sve počelo da se ruši nad njom.
"Hvala ti.. sada mi je jasnije.." skinula je svoje okrugle naočare sa lica kako bi lakše obrisala oči i nastavila da priča.
"Znaš.. nije mi nikad otišao iz srca, koliko god se ljutila i dalje sam se borila sa sobom da ga pustim nazad u svoj život.
Bila sam sebična, nisam gledala kako se osećaju moja deca.." vratila je naočare na oči.
"Nisam ni njih davala da idu kod njega, smatrala sam da mu je taj sin bitniji.. Da nakon godina posle toga saznam da je ubijen od isto te osobe.." kroz nevericu i bes reče.
"Tek sada sam saznala kakav je to bio život za to dete.. Majka jedna luda žena koja nije nikada bila uz njega.. i eto Adam.. koji je želeo da bude sa njim ali je uvek bio podeljen između dva života.."
"Kako... kako ste saznali to?" upitala sam začuđeno.
"Pričala sam sa Danijelom u zatvoru dan nakon što sam došla u New York. Čula sam njegovu priču od jednog stražara koji je bodrio taj deo zatvora. Danijel je želeo da priča sa mnom, izvinjavao mi se toliko puno ali nisam mogla da mu oprostim.." prisećala se.
"Koliko god je delovao kao jadno dete sa lošom sudbinom ništa neće moći da obriše njegov greh. Uradio to namerno ili nesvesno, Adam je bio neko koga je većina cenila.."
"Adam je imao svoju kompaniju ovde, dok je došla reč do nas u vezi toga već nismo mogli da je preuzmemo.. Jedino sam stan odlučila da prodam; smatrala sam da ako je već nestao i započeo novi život neće se više ni vraćati nazad kući."