Pronađi Me..

VI

"Halo? Alisa dušo.." bila je to moja mama koja me je uplašila.
Nisam znala šta da očekujem, plakala je tako glasno da sam bila više uplašena nego kada bih se probudila iz mojih košmara.
"Šta je bilo mama?" kroz brigu i mali strah je upitah.
"Tvoj tata... preminuo je.." zaćutala sam i spustila telefon na sto.
Nisam ga nikad naročito volela, nisam stvarno ni imala šta na njemu da zavolim. Uvek je bio agresivan zbog alkohola i nikada nije imao ništa lepo da mi kaže, ali osećala sam se prazno, koliko god sam pokušala da ubedim sebe da se bar malo osećam tužno nije mi išlo. Moje srce, moja osećanja prema njemu su bila čista mržnja, a njene suze su me još više zbunile. Ona je sama uvek želela da pobegne od njega, zašto sada lije suze za njim?
"Zašto plačeš mama?" podigla sam nazad telefon a ona je još uvek bila na liniji. Izgleda da je toliko potrešena da nije primetila da je još uvek na vezi.
"Žao mi ga je.." malo smirenije mi je odgovorila.
"Možeš molim te da se vratiš na neko vreme kod nas?" dodala je.
"Ne znam mama, ne mogu tako lako da dobijem slobodne dane."
"Molim te, moramo sve njegove stvari da iselimo... ali teško nam je da ih gledamo.."
"Šta je vama? Zašto se svi od jednom pretvarate da vas je ikada bilo briga za njega?" Glasnim i drskim tonom sam pitala kad je nastala tišina.
"Žrtvovao se da spasi Stelu.. Njen novi dečko je hteo da je siluje kada je on pokušao da ga zaustavi, ali imao je pištolj i upucao tvog oca.."
Zamrzla sam se u mestu; osećala sam se tako loše jer su sve moje misli bile pomešane. Delovalo je kao san, nisam mogla da poverujem da je to bila istina. Mog tatu nije nikada bilo briga ni za koga, nije nikad ni izlazio iz kuće koliko je bio pijan. Ali oni hoće da mi kažu kako je on taj koji je spasio moju sestru?
Zar se za ovih godinu dana toliko mogao promeniti?
Ali opet.. Ja neću moći nikad da mu oprostim za njegovo ponašanje prema meni.
Zbog njega sam izgubila pola mog samopouzdanja; zbog njega sam kao mala uvek bila povučena i nikad nisam imala prijatelje.
"Dušo, samo dođi nazad, sve ćemo ti objasniti." molila me je mama.
"U redu, videću još." To je poslednje što sam joj rekla kad sam prekinula poziv i nastavila dalje da kucam u kompjuter ali i dalje razmišljala o svemu što se desilo pre par trenutaka.

Nakon posla sam se vratila u stan, a na ulazu prilikom izuvanja cipela zapala mi je za oko slika koju sam pre koji dan podigla sa poda.
Uzela sam je u ruku i okrenula, kada sam primetila da još od ranije slika mog tate je bila uništena. Prošla me je jeza i brzo sam vratila nazad ali nisam izbacila iz glave to da me je nešto obavestilo na šta će se desiti.
Da li su ovo ti znaci o kojoj taj čovek iz sna priča? pomislila sam te otišla da se spremim za spavanje.
Prevrtala sam se po krevetu jer imam insomniju; sve misli su mi se nakupile i san mi nije išao ni malo na oči.
Ovo veče sam ostavila vrata otvorena kako bi Lusi mogla da dođe ali sada nije ulazila. Uplašila sam se jer to nije bila tipična ona, tako da sam ustala da proverim gde je.
Zakoračila sam u dnevnu sobu i videla je na kauču kako mirno spava, tako da sam krenula nazad kada sam čula kroz hodnik neko lupkanje po zidovima iza sebe.
Imajući bar malo iskustva sa ovakvim stvarima iz horor filmova koje sam gledala sa svojim sestrama, odlučila sam da se ne okrećem već samo odem u sobu i ignorišem sve.