Pronađi Me..

XX

"Bojao sam se da budem ubijen.. te sam stao na stranu uz koju sam verovao da ću biti siguran, uz stranu gde sve što je trebalo jeste da ćutim.."
"Ali zaslužio sam.. smrt me je dostigla koliko god sam pokušavao da je izbegnem.."
Probudila sam se na to da neko priča u daljini i kad sam se podigla u sedeći položaj zatekla neku crnu siluetu kako sedi kraj kreveta.
S obzirom da nisam mogla da vidim lice, pregledala sam oblik tela kako bih pokušala da odredim kog pola je ovaj duh.
"Ko si ti?" upitala sam nazad kad nisam mogla da prepoznam glas.
"Reci mu da je bio idiot.. da sam bio manipulisan da uđem u tvoj stan.." pričao je dalje kao da moje reči nisu doprele do njega.
"Kome da kažem? Ni ne poznajem te." besno sam odgovorila nazad.
Moram priznati, uvek sam imala kratko strpljenje, pa i sad nisam mogla da dočekam kad će reći svoje ime.
"Reci mu.. da sad više ne brine, ostavljam te na miru." silueta se nije pomerala ali sam mogla da čujem kako kroz emocije govori.
"Mark..?" upitala sam shvativši da je to on.
"Reci Lindi da sam je voleo.." nestao je, i svetlo u mom hodniku je počelo da treperi zbog čega sam prišla bliže mojim vratima i zavirila.
Nije bilo nikoga i ničeg, ali svakako nastavila dalje do dnevnog boravka gde sam ugledala Adama. Stojao je ispred kauča, ista odeća i rane po telu kao što je uvek i imao, ali mu se lice ovaj put nije videlo.
"Adame..?" uplašeno upitah jer ga nisam još ni jednom ovako zatekla.
"Dok Mark ne ode... ja neću moći da ostanem.." rekao je glasom koji odjekuje, sad sam sigurna da pričam sa pravim Adamom.
"Šta želiš da učinim?" Upitah nadajući se da će mi dati neki odgovor.
"U nadi da mu pomogneš... ja ću morati da odem.." rekao je i polako nestao ali ja se nisam budila.
Shvatila sam da ovo nije bio san, da sam ovaj put stvarno bila budna.
"Ali kako da pomognem bilo kome kada... ne znam ni šta se dešava..." sela sam na kauč i počela da plačem od velikog tereta kojeg nisam mogla da se otarasim.
...

"Kako si spavala sinoć? Opet me nisi zvala." pričala sam sa Davidom u njegovoj kancelariji nakon što sam mu donela papire za novi članak.
"Dobro.. sve je prošlo normalno." tiho odgovorih prisećajući se celog scenarija.
Ostala sam na tome da pomognem obojici, a ni za jednog nisam znala zašto su u mom životu i kako su baš mene odabrali da im pomognem. Zašto uopšte treba Marku da pomognem?
Mislila sam da je on naškodio Adamu. A i te njegove reči: bio sam manipulisan da uđem u tvoj stan.
Šta je mislio pod tim?
"Drago mi je da to čujem." počeo je da otkucava na kompjuteru a ja ga samo gledala sa razočarenjem.
Sve do sada je bio uvek zabrinut za mene, i kada ga lažem uspeo bi da me uhvati i pokušao da izvuče istinu iz mene; ali ovaj put nije. Ovaj put mi je delovao manje zainteresovano za to šta mi se zapravo desilo. Iako je pitao zašto ga nisam zvala nije primetio moje očajanje iza tih reči dok sam ga lagala.
"Mogu da uđem?" stidljivo upita glas iza mene.
Okrenula sam se da propustim osobu koja je ušla te ugledala Emili.
Naši pogledi su se spojili i mogla sam da osetim tenziju među nama. Sav onaj bes od ranije koji sam nosila prema njoj se vratio kada prisećajući se svih trenutaka u kojima sam ja ispaštala zbog nje. Bila sam ljuta na nju zbog prošlosti, i iako nisam bila još sigurna da li se promenila ili nije, i dalje joj nisam davala šansu da se ponovo sprijateljimo.
"Naravno, naravno." radosno se obratio David kada se približila stolu i pružila mu papir.
"Nisam još sigurna kako da izdvojim najvažnije, pa sam htela da pitam da li će ovako biti dobro." sa većom sigurnošću ga je pitala.
Stajala sam sa strane i pratila njegove reakcije; ona je naravno početnik i treba neko da joj objasni, ali verujem da je mogla bilo koga drugog da pita za pomoć.
"Sve je super, odlično si izdvojila sve informacije. Čak si lepo i sročila ovaj deo.." prišla mu je bliže dok je objašnjavao a ja sam kao trinaesto prase stojala sa strane osećajući se zapostavljeno.
Izgledalo je da sam neprimetna i niko mi se ne obraća, tako da sam se okrenula i bez i jedne reči izašla, duboko u sebi kipeći od besa. Pri izlazu sam čula da mi je David nešto rekao ali nisam želela ništa da čujem. Baš kao što sam se i bojala, polako gubim ono što sam uzela zdravo za gotovo.