Pronađi Me..

XXVIII

Davidov POV

Pokupio sam sve papire kako bi ih vratio nazad u fascikle i završio sa poslom za danas. Emili me je zvala pre sat vremena, nisam ni primetio kada je zvonio telefon.
Već me dugo zove da odemo negde nakon posla ali nikad nemam vremena. Pitao sam se gde bi htela da me odvede jer nije ni jednom rekla kuda, a ja nisam navikao na iznenađenja.
Pitam se šta Alisa radi sad.. pomislio sam kad ugledavši njeno ime na imeniku tražeći broj od Emili da je nazovem nazad.
Hteo sam da nazovem Alisu ali znam da će mi prekinuti poziv. Stalno to želim da uradim, dvoumim se da li ili ne ali već uvidim scenario u kom me odguruje još više od sebe. Koliko god sam pokušavao da joj priđem bežala je od mene, čak i kada sam pokušao da je približim nekim glupim izgovorima koji su uglavnom vezani za posao ni onda nije želela. Shvatio sam šta je problem, i hteo sam da joj dam do znanja kako ne mogu da se odvojim od Emili jer je ona uvek kraj mene i ucenjuje me ako se usudim da nešto učinim protiv njene volje. Kada sam se zbližio sa Emili počeo sam da shvatam kakva je ona zapravo, ali kasno jer me je uveliko uhvatila u svoju zamku.
Pričala je svašta za Alisu, što sam morao da trpim jer bi mi podmetnula otkaz u slučaju da kažem nešto što se njoj nije svidelo, a to nisam nikako želeo. Time sam ćutao i očajnički svaki dan gledao Alisu kako odlazi sve dalje od mene.

Otišao sam do kuhinje uzmem jabuku i čim sam zakoračio začuo se telefon kako zvoni. Pretpostavio sam da je Emili jer se nije javila malo pre na moj poziv tako da sam polako došao do telefona. Na moje iznenađenje Alisino ime je stojalo na ekranu što me je usrećilo ali neki loš osećaj me je takođe prošao jer sam znao da me ne bi bez razloga zvala, naročito sada kada smo u ovakvoj situaciji.
"Halo, Lisa? Da li je sve u redu?" upitao sam a druga strana je čista tišina.
Udaljio sam telefon kako bih proverio broj i uverio se da li je to ona stvarno zvala.
Prilikom spuštanja telefona sa uveta čulo se neko neobično pištanje, ali sam prepoznao kakav je zvuk- morzeova azbuka, i svakim piptanjem je stvaralo jedan ton koji znači određeno slovo.
Stao sam mirno i pažljivo slušao, usput zapisivao slova na papir kako su redom išla te shvatio da je govorilo S.O.S.
Odmah sam pokupio telefon i ključeve od automobila u svoje ruke i uputio se ka njenom stanu.
...

Zastao sam pred vratima njenog doma i pokušao da ih otvorim ali su zaključana.
Kucao sam na vrata nekontrolisano i dovikivao je, ne znajući šta joj se desilo i zašto ne odgovara. Bio sam dovoljno glasan da dozovem druge ljude iz komšiluka ali ne i Alisu.
"Dragi, šta se dešava?" upitala je neka žena koja mi prišla sa leđa na šta sam joj odgovorio da je Alisa u nekoj opasnosti.
"Stani!" rekla mi je i otrčala u svoj stan iz kojeg se ubrzo vratila nazad sa nekim ključevima u ruci.
"Probaj ovim da otključaš." pružila mi je što sam odmah preuzeo i pokušao da ubacim u bravu. Sva sreća htelo je da otvori a dok sam ulazio dobacio ženi da pozove policiju, u slučaju da je stvarno nešto loše.
Došao sam do dnevnog boravka i zatekao čaše vina, jedna na stolu skoro puna a druga dole na podu razbijena dok je vino bilo rasuto skroz po tepihu. Razgledao sam okolo i krenuo ka njenoj sobi. Nisam ništa video u ostalim prostorijama i primetio Lusi kako stoji pred vratima u hodniku.
Zašto je Lusi van njene sobe? uplašeno sam pomislio znajući da ona nikad ne zatvara nju van sobe, naročito ne kada želi da spava. Prišao sam vratima koja su slabo zatvorena tako da mogu lako da ih otvorim, i kad sam ušao zatekao Alisu da leži na krevetu, na leđima, skroz bledo i nepomično.
Krenuo sam do nje i zapazio Danijela koji stoji kraj kreveta sa nožem u ruci. "Danijele..? Š-šta radiš to..?" prestrašeno zastah ispred kreveta kada sam shvatio da je vrlo blizu Alise i može svaki trenutak da je povredi.
"Ne prilazi, ili ću je ubiti." približio je nož njenim grudima.
Srce mi je kucalo tako jako da nisam mogao normalno da dišem. Ne znam šta da radim; ne smem da se pomerim a jedini način kako mogu ovo da sprečim jeste igrom reči kako bih ga ubedio da to ne učini.
"Zašto želiš to da uradiš?" nisam se micao sa svog mesta.
Pogled mi se stalno vraćao na Alisu koja je očito pod nekim dejstvom jer nije ni na šta reagovala.
"Kako si ti dospeo ovde?!" besno me je upitao nazad te sklonio nož sa nje i brzo krenuo da mi prilazi.
Na sekundu mi je laknulo što se sklonio od nje ali kada je krenuo ka meni nisam znao šta da radim.
"Kako si ušao, pitam te?!" viknuo je dok mi se sve više približavao.
Iz refleksa podigao sam nogu u vazduh i dočekao da priđe dovoljno da ga udarim pesnicom ispod brade zbog čega je pao ali je uspeo da mi zakači ruku nožem i raseče me.
Zajedno sa njim sam pao iz velikog bola u ruci i pri ustajanju kako bih ga još jednom udario da izgubi svest čuo nekoga kako viče kroz stan što sam znao da je policija, tako da sam samo zakoračio nogom preko njegove ruke kojom je držao nož kako ne bi ponovo uspeo da me povredi dok nas ne pronađu.