Pronađi Me..

XIX

Danas kao i svaki radni dan, srela sam se sa Davidom na poslu s kojim nisam pričala ništa što se desilo prethodne noći.
Znam da mu nisam ni jednom spomenula kako je Adam bio taj koji je ubio Marka, iz razloga što sam verovala da mi neće poverovati, ali i zato što ni ja sama nisam dugo verovala Adamu u ono što on priča. Lani sam još manje htela da ispričam sve što mi se desilo jer je i ovako bila skeptična, tako da sam odlučila da ovo sama pregrmim i rešim, baš kao i prvih par meseci dok nisam odlučila da kažem Davidu.
"Čula sam da dolazi neki novi radnik danas." rekla mi je Lana dok smo ispijale kafu.
"Zvuči super, biće nam lakše kad nas bude više." dodala sam radosno.
"Takođe sam čula da je to neka devojka, tvojih godina otprilike."
Nastavile smo dalje da ćaskamo dok Danijel nije došao neočekivano, zbog čega je većina nas odmah skočila i krenula nazad na posao jer smo uzimali pauze kako nam je odgovaralo, a ne onako kako nam je isplanirano.
"Dragi moji, imamo novog kolegu." prišao nam je bliže sa devojkom kraj sebe koja me na prvi pogled podsetila na nekoga.
"Zdravo svima, ja sam Emili Rouz." Čim se predstavila shvatila sam da to jeste osoba iz moje prošlosti.
Emili, devojka s kojom sam bila nerazdvojna kad smo imale šesnaest godina. Bile smo dosta različite; ona je volela tamnu odeću i rok muziku, dok sam ja uvek bila vesela i nosila šarenu odeću.
Pored naših razlika imale smo par sličnosti: interesovanje u dve osobe koje su isto kao i nas dve bili najbolji prijatelji. Ono što u to vreme nisam shvatila jeste, ona je uvek bila moj prijatelj kada bi želela da se približi svojoj simpatiji, a s obzirom da sam ja bila dosta bliska sa tom osobom ona je uvidela priliku kako da me dobro iskoristi.
I pored toga što sam bila slepa da to ne vidim, takođe nisam primetila koliko je loša osoba. Često je krala, i to je i razlog zašto smo se razdvojile.
Jednom smo išle u kupovinu, ono što smo uvek volele jeste da se nakupujemo slatkiša i slaniša kako bi otišle na naše tajno mesto za koje niko nije znao. Tamo bi satima provodile vreme i uvek sam se osećala slobodno kraj nje. Volela sam što je tako otvorena i uvek spremna da sve isproba; zbog nje sam sav onaj strah što sam nosila od oca izgubila na tih par sati što bih provela sa njom. Samo, na žalost, sve se uništilo u trenutku kada je odlučila da ukrade jednu glupu čokoladicu i ako smo već čitavu kesu čokolada uzele, samo zato što je kleptomanijak.
Zbog te nezgode bila sam dočekana kući sa puno batina od mog oca jer iako nisam bila kriva, u njegovim pijanim očima sam izgledala kao kriminalac. Dugo nakon toga sam mrzela sebe jednako koliko i nju. Narušila mi je samopouzdanje, i moje poverenje u naredne ljude koje bih upoznala.
"Poznajem je." šapnula sam brzo i malo besno Lani kraj mene.
"Ovo će biti tvoja kancelarija, slobodno pitaj bilo koga za pomoć u slučaju da zapneš negde.." slušala sam za Danijelom kako joj objašnjava dok su se sve više udaljavali od nas.
Pratila sam je pogledom i analizirala. Nismo se videle već skoro šest godina od tada, ali mogu reći da se u izgledu i načinu oblačenja nije promenila.
I dalje nosi sve crno, ima crnu kosu i par pirsinga po licu a dok nam se predstavljala učinilo mi se da sam videla par tetovaža oko njenih ruku. Takođe je imala tamniju šminku na licu, zbog čega izgleda jezivo.
"Baš strašno izgleda." komentarisala je Lana kada smo se uverili da možemo glasnije da pričamo.
"Verujem da se isto tako i ponaša." zgroženo sam rekla zbog čega me je zaučeđeno pogledala. Verovatno nije očekivala takav odgovor.
"Zašto to misliš?" upitala me je nakon čega sam joj ispričala o našoj prošlosti koliko nam je vreme dalo dok se Danijel nije vratio nazad.
...

"Pričao sam sa Danijelom danas, rekao mi je da ga više ne zovem ako želim išta da pitam u vezi Adama." pričao mi David preko telefona kad smo završili sa poslom.
"To je baš čudno.. Možda bih mogla ja da ga pitam?" upitala sam nazad kad sam razmišljala da ga pitam pretvarajući se da nemam nikakve povezanosti sa Davidom.
"Možeš pokušati, svakako ti želim svu sreću."
"Inače, kako si spavala sinoć? Nisi me uopšte zvala." pitao je nakon što sam mu se zahvalila.
"U redu je bilo, mogla sam da spavam." očito nisam bila ubedljiva jer je nastavio da me ispituje dok mu nisam priznala da jesam srela Adama, ali da mi je san bio isti kao i na početku. Ni sama nisam bila sigurna šta se dešava i zašto Mark dolazi u moje snove kao Adam, ali sam svakako oprezna.
Sledeće noći ako se stvori pratiću kako se osećam i u kakvim sam uslovima kada se Mark stvori, jer je očito da Adam ima neki svoj metod na koji sam navikla i koji samo on može da dočara.

"Šta misliš o novoj radnici? Ja sam pričao sa njom, baš prijatno deluje." Reče mi David.
"Nisam pričala sa njom, niti nešto želim." ljuto sam rekla imajući već dovoljno problema. Osećam kao da je došla kako bi mene ponovo srušila.
I ako nisam znala kako i zašto je ovde, nisam se mnogo ni pitala jer sam svakako zamolila Lanu da mi prenese sve informacije o njoj koje sakupi.
"Izgleda kao neki đavo." nastavila sam da je vređam.
"Dosta tamne stvari nosi, ali joj je ličnost mnogo svetlija od onoga što pokazuje sa spolja." rekao je na šta sam se još više naljutila.
Zašto tako lako pretpostavlja kakav je neko samo na osnovu jednog običnog razgovora. "To je samo ono što ti misliš." drčno rekoh te brzo završila razgovor kako ne bih morala više da slušam o toj glupoj Emili.
Zar je postala bolja? razmišljala sam.
Ne pričaj gluposti Alisa, jednom lopov uvek ostaje lopov.
Ubedila sam sebe kako bih se smirila a onda otišla da spavam jer je već postajalo kasno.