Pronađi Me..

XLIII

Iako su rekli da smo oslobođeni optužbi i dalje nas čeka sve da ispričamo i dokažemo na sudu kako bi Danijel mogao da dobije doživotnu zatvorsku kaznu.
Proces je dugotrajan, ali se isplatilo nakon svega što je bilo sakriveno od nas za sve ovo vreme.
"Konačno je kraj.." ugledala sam Adama u svom snu u kom se osećam potpuno odvojeno od realnosti.
Sedeo je kraj mene na krevetu, i napokon nakon toliko noći sada izgleda normalno, bez imalo krvi i rana.
I dalje nosi svoju poslovnu uniformu, a na licu ima osmeh. Više ne izgleda strašno, već osećam neku udobnost u njegovom pogledu i počela sam da plačem.
"Ali zaslužuješ još mnogo više odgovora.." reče sklonivši svoj osmeh sa lica i pružio mi ruku koju sam uhvatila nazad i ustala za njim.
Zakoračili smo van sobe i našli se kraj jednog šetališta. Pored se nalazilo malo jezerce, atmosfera je mirna jer je bio vedar dan.
"Samo sam želeo da ti kažem... Hvala ti." seli smo na klupu i gledali pravo u vodu.
Nema nikoga oko nas, čak ni patkica koja se obično kupaju u jezeru, ali i pored takve pustoši oko nas osećalo se kao da sam u potpuno gustom prostoru što je verovatno efekat sna.
"Drago mi je da si ga konačno pronašla.." iako želim da nešto kažem nije mi ništa izlazilo iz usta tako da sam bila primorana da ćutim i slušam.
"Nemamo mnogo vremena, zato ću ostaviti sve na Violeti da objasni.." reče i izdahne.
Pogledala sam ga iznenađeno jer se ponaša kao živa osoba, na šta se nisam mnogo ni pitala pored ovako kratkog vremena što smo imali da provedemo u mom snu.
Nakon svega, postoji još mnogo toga ne objašnjeno kada su u pitanju neopisive stvari, i zato sam tu da sve to iskusim i možda jednom sama otkrijem misteriju koju ni naučnici sami ne znaju kako.
"Pozdravi je, reci joj da se čuva.. I daj joj pismo iz kutije. Drugačija je koverta od drugih, primetićeš." klimnu mu glavom jer je to sve što mogu.
"Iako sam razumeo zašto traži osvetu, verovao sam da će mi oprostiti i prihvatiti moje izvinjenje."
"Ali nije bilo to.. Izgleda da ga nisam nikada dovoljno upoznao da shvatim koliki je psihopata." želela sam da pitam na koga misli i uporno otvarala usta ali ništa i dalje ne izlazi.
"Nisam mu namerno ništa dao ni kada je bio spreman da me ubije.. Bio je moja greška, za kojom i sada žalim."
"Zato mu sada ne želim ništa najbolje, kao ni onoj njegovoj devojci.." reče a meni se sklopila puzla u glavi i shvatila da sve vreme priča o Danijelu.
"Odlazim sada, ali upamti.." okrenuo se u mom pravcu.
Oči su prekrivene njegovom dugom braon kosom pa jedva mogu primetiti da uopšte gleda u mene.
"Biću uvek tu uz tebe.." reče te ustade sa klupe i uputi se dalje niz šetalište kada sam se probudila sa suzama po licu.
Toliko jako sam već emotivno prekipela da mi vazduh nije normalno ulazio u pluća koliko sam se gušila u suzama.
Neželjeno probudih i Davida, i naravno uspaničila ga.
"U redu je.. samo sam imala lep san.." izjasnim čim sam uspela da se malo smirim i obrišem suze sa lica.
"Šta se desilo?" zabrinuto me upitao donevši čašu vode i maramice.
"Ispričaću ti."
...

Danas sam odlučila da odmah rano ujutro odem nazad u svoj stan. Sada kad konačno ponovo imam pristup njemu.
Hoću da pronađem to pismo koje je spomenuo Adam, i takođe odem do Linde da još par stvari razjasnim sa njom.
I pored svega što nam se dešava trenutno u životu, zapitala sam se da li smo David i ja sada zvanično zajedno, nakon što sam se uveliko uselila u njegov stan i raskomotila u njegovom okruženju.              
Ponašali smo se skoro kao venčani par, koliko zbog svojih uloga unutar kuće toliko i jedno prema drugom, te nisam nikada imala osećaj da smo i dalje na onom nivou prijateljstva kao na početku.
Ušla sam u svoj stan i zastala da ga dobro pogledam. Osećam se čudno što se vraćam nazad, kao da ovo više nije moj dom.         
Svuda gde bih zalazila sve mi je delovalo manje poznato iako znam tačno gde se šta nalazi da bih i zatvorenih očiju dobro funkcionisala.
Sve Adamove stvari su odnete kada su pretraživali stan, tako da sam se malo zabrinula ne znajući da li su ta pisma i dalje tu u stanu.
"Nema ničega.." razočarano ću kada sam videla da nema ni jedne kutije u mojoj sobi gde su pre stojale. 
Zavirila sam i u orman ali je i on prazan.
Sedoh na ivicu kreveta i izdahnem glasno, razmišljajući šta sada da radim, kada sam začula neku buku iz kancelarije.
Naizgled mi prošla misao da je neko opet provalio u stan od paranoje i straha koji imam u sebi, ali sam se ubedila da odem i proverim znajući da sam već kroz sve moguće prošla i da ću moći da se suočim sa čime god bude u ovoj prostoriji.
Na svu sreću, nema nikog već samo papiri od izveštaja za posao koje sam ostavila ovde kao neko skladište i razne knjige za trenutke dosade da čitam dok sam još živela sama.
Šta se čulo onda?
Zapitala sam se, uverena da je odavde došla galama ali nije bilo ničega.
"Adame, da li si to ti?" upitala sam gledajući oko prostorije te zatim čula neko krckanje iz malog ormarića unutar kancelarije.         
Prišla sam bliže i primetila da je ovo taj ormarić za koji nisam nikada imala ključ.
Mora da je ovde sve ono što želiš da pronađem.
Pomislim i pokušam da razvalim malu bravu na vratima ali nisam uspela. Metalna je i tako uzano namontirana uz ostatak vratanca da mogu otvoriti samo pravim ključem.
Odvojila sam se od ormarića i razmišljala o mogućem rešenju. Sav nameštaj iz ovog doma je došao zajedno sa stanom, i za svaku bravu imam bar jedan ključ, dok za ovo verujem da niko nije ni znao da je bilo zaključano sve ovo vreme.
Prevrtala sam po glavi ideje, ali su mi misli lutale na sporedne stvari i ponekad počela da sklapam teoriju zašto su hteli da dođu u moj stan još taj dan.
Takođe sam se zapitala šta se toliko vredno nalazi iza ovih vrata, i zašto sam ja počastvovana da budem prva koja će to otvoriti.
Sedoh na hladan pod počnem i razmišljati u nedogled dok nisam došla na odluku da jednostavno isprobam svaki ključ koji posedujem. Time sam otišla do držača za ključeve i skinula svaki kako bi ih isprobala.
Nakon deset minuta pokušavanja skoro odusta ali me je poslednji ključ iznenadio kada kliknu i otvori vrata.
Baš onaj koji sam dobila od Linde kao rezervni ključ od stana, ali izgleda da služi drugu ulogu.
Gde li je onda pravi ključ od mog stana?
Pa, mislim da ovaj put i sama imam odgovor na to pitanje.