Pronađi Me..

XLII

Taman se vratio nazad u prostoriju sa papirima u ruci kada ga je neko zaustavio i odvukao mu pažnju.
"Zašto je sad otišao?" nervozno reče David koji sve više iščekuje konačne rezultate.
Posle toliko sati sedenja i čekanja svaki sekund nam je važan kako bi mogli da se smirimo. Moje psihičko stanje je u poslednjih par meseci postalo sve slabije, ponekad se izgubim u prostoru i sve mi se zacrni na par sekundi dok se ne osvestim.
Na žalost, to je moralo i sada da me uhvati, što stvoriše zbrku u stanici zbog Davida koji je previše zaštitnički nastrojen i pozvao sve ljude oko nas u pomoć. Ovo mi se nije nikada desilo pred njim, tako da potpuno razumem takvu reakciju.
"Šta misliš.. da li sam ja kriv?" postavio je suludo pitanje na šta sam ga pogledala zbunjeno.
"Ludiš Davide, znaš i sam vrlo dobro da nisi ni u kakvoj povezanosti sa njime." ubeđivala sam ga slabašno jer me cela situacija ubija iznutra. Svemu želim kraj, i da konačno legnem u krevet sa mirom u srcu i oslobođenim ramenima od svih problema koje sam sebi natovarila isti dan zakoračivši u svoj stan.
"Imamo jednog svedoka, poslušaćemo je pre nego što pređemo na oružje." reče Barns koji je napokon ušao u prostoriju, ali na naše iznenađenje ne sam.
"Linda?" začuđeno ali ne previše iznenađeno rekoh čim je zakoračila u prostoriju.
"Izvini dušo.." sede na stolicu pored i spusti pogled sa nas.
"Gospođa Anderson ima nešto da nam ispriča pre nego što donesemo odluku." Objasni Barns te rukom pokaza na nju da joj ukaže priliku da priča.
"Taj dan.. kada je Adam Hanter nestao.. moj muž i ja smo bili kod njega u poseti.." tiho i uplašeno krene pričati.
Svi smo se nagnuli bliže da bolje čujemo jer skoro sebi u bradu govori.
"U jednom trenutku, ni od kud je ušao neki mlad dečko i devojka." malo glasnije se izjasnila ali i dalje držala pognutu glavu.
"Sećam se njihovih imena.. on se zvao Danijel, a ona.." zastala je.
"A ona?" nestrpljivo upita Barns.
"Emili."
"Ja znam ko su oni." Rekoh sa sigurnošću znajući da ako ćutim ništa dobro nećemo izvući iz ove situacije.
Bila Linda kriva za njegovo ubistvo ili ne, to nije moja briga. Koliko umem da budem ljubazna i brižna toliko sam u situacijama gde je u pitanju moj život se ponašala gorko i drsko. U ovom okrutnom svetu ništa nije važnije od preživljavanja.
"Recite." pogleda me i krenem da objašnjavam.
Vremenom se ubacio i David, i posle svih naših izjava izgledalo kao da smo ga još više zbunili i ostavili sa još manje odgovora.
"U redu." uvereno reče na šta se Linda ubacila da nastavi sa svojom izjavom.
"Adam je bio vrlo uznemiren kada je video Danijela, užasno su se svađali pred svima nama."
"Cela svađa se vrtela oko Adamovog nasledstva, stana, i neke njegove kompanije koju je vodio tada." slušala sam u neverici.
Sve stvari nam se poklapaju, nakon meseci sve ima napokon smisla.
Iako znam da je policija sada poprilično zbunjena, ja imam dovoljno dokaza da popunim prazne rupe u ovoj celoj priči.
"Da li ste saznali iz kojih razloga se to sve desilo?" upita Barns.
"Prema mom shvatanju.. verujem da je tražio sve od njega iz nekog neobičnog razloga, ali svakako, Adam nije hteo ništa da da."
"Kako je tvrdio: 'Imaš sve u svom životu već, zašto od mene tražiš još?' Danijel nije hteo da sluša." zastala je da napravi pauzu.
Svi je pažljivo slušamo, a ja koliko impresionirana toliko beše zastrašena svim informacijama koje su se toliko dobro poklopile sa svime što već znam.
"Danijel je otišao, ja verujem, tada u kuhinju odakle je uzeo nož i pred svima nama ga izbo do smrti.." ućuta i zakopa lice u svoje šake kako bi sakrila suze.
"Dakle vi ste sve vreme znali šta se desilo?" Upita je ozbiljno Barns na šta samo klimnu glavom.
"Zašto niste ranije prijavili?" ljuto doda.
"Oboje su bili na slobodi... ubili bi nas da su saznali da smo ih prijavili policiji.." kroz suze reče kada je sklonila ruke sa lica.                  
Šminka joj se skroz razmazana od suza, i oči počele da se crvene koliko jako plače.
Mogu samo da pretpostavim u kakvom strahu je sve do sada živela, pogotovo što je sama u opasnosti.
"Takođe su nas terali da radimo neke stvari za njih.." nastavila je da priča.
"Poput?" upita Barns.
"Bilo je pre par meseci.. došao je Danijel na naša vrata da nam kroz pretnju naredi da pregledamo Alisin stan za narednih tri dana dok je nema, a u slučaju da ne učinimo to bili bi ubijeni isto kao i Adam.." David i ja smo se samo pogledali.
Toliko mi je stresno da slušam daljnu priču da sam želela samo pobeći.
"U redu, to ćemo još da pregledamo detaljnije neki drugi put. Recite mi sada više o tom danu kada je bio ubijen." vratio se na prvobitnu temu koja nas generalno sve jednako jako stresira.
"Moj muž je bio primoran da im pomogne.. ja sam ostala sama da sredim kuću od svih dokaza.." izdahnula je sa teškoćom.
Mora da nosi užasnu krivicu u svom srcu od tog dana.
"Odatle mi je sve postalo mutno nakon vremena.. samo želim da zaboravim da mi je sve postalo neka daleka prošlost sada.." završi i ućuta dogod policajac nije progovorio, obrativši se svima.
"Uz pomoć ovih rezultata možemo da potvrdimo Gospođinu priču od tog dana. Time, vi ste oslobođeni svih optužbi koje su nanete na vaše ime." sa olakšanjem sam izdahnula i pogledala u Davida koji ima širok osmeh na licu.