Pronađi Me..

XXX

"Kakav je to ključ spominjala?" upitala sam Davida kad smo zakoračili u stan.
"Pozajmila mi je kada sam došao da te spasim." Zbunjeno ga pogledam.
"Ključ koji je uspeo da otključa moja vrata od stana?" pogledala sam ga zatečeno kada je konačno shvatio.
"Zar joj ti nisi dala?" upitao je zbunjeno na šta samo odmahnuh glavom.
Nikada nisam ni imala rezervni ključ od tih vrata; ne bih znala reći kako ga je ona posedovala.
"Naravno da nisam, nas dve nismo toliko bliske." uzela sam da pokupim stvari koje su razbacane kraj stola u dnevnoj sobi.
Šta se zaboga desilo ovde?
Zapitala sam se i pogledala u Davida koji je slegao ramenima.
"Zašto je ne pitaš sledeći put kada se vidite?" dobacio mi je dok sam bila u kuhinji tražeći Lusi.
Možda je ovo način kako je Mark uspeo da uđe u moj stan?
Ali opet, šta je bio motiv tog ulaska?
Zar je bilo toliko važno da je mogao biti u opasnosti ako nije to učinio?
"Mislim da ima još mnogo toga da mi kaže sem jednog objašnjenja za to kako je kod nje rezervni ključ mog stana." besno rekoh kad smo se sreli u hodniku pred vratima moje sobe.
Pri ulasku primetila sam malo krvi po tepihu, baš kao što me je obavestio David, ali to nije bilo ono što mi najviše zapada za oči. Kutije od Adamovih stvari su bile razbacane kao i svi papiri sa slikama.
"Ovo nije bilo ovakvo kada sam poslednji put bila ovde." izustim i krenem da kupim stvari da ih vratim nazad na svoje mesto.
"Sve ove slike su pocepane." dodao je David koji mi poče pomagati.
Bio je u pravu, skoro svaka slika na kojoj su neki dečaci bila je pocepana na pola.
To me podseti na Danijelovu izjavu da je njegov sin.
"Danijel mi je rekao da je on Adamov sin." izjavila sam Davidu koji me je zamišljeno pogledao i nastavio ćutke dalje da skuplja stvari kad je došao do starinske sveske.
Zastao je i dobro razmotrio sa spolja. Obrnuo ju je par puta a sitni papiri koji su se nalazili unutra su ispali njemu u krilo.
"Šta je to?" upitam kad je krenuo da otvara i dobro razmatra.
"Izgleda kao zapisnik.." zamišljeno će na to, prevlačeći prstom preko ispisanih redova kako bi sve pročitao.
"Ovo su zapisi od njegovog starog posla.. To ime mi je tako poznato."
"Kakvo ime?" upitala sam zbunjeno.
"Ime njegove kompanije.." sklopio je svesku nazad na kutije te mi pomogao da se spakujem ali je sve vreme bio duboko zamišljen.
...

Došli smo nazad u Davidov stan gde će privremeno biti moj novi dom. Ne znam ništa šta se desilo sa Danijelom nakon njegovog pokušaja da me ubije, ali znam da je svakako zaslužio zatvorski pritvor za tako loš zločin.
"Šta će biti sad sa našim poslom?" upitah Davida zaboravivši u dnevni boravak nakon raspakivanja.
Dosetila sam se da sav naš posao je zavisio od Danijela; njegovim odlaskom sve može da propadne i time svi mi da izgubimo posao.
"Ne znam, pričaju da žele meni da predaju kompaniju." doda ali sav njegov fokus je na laptopu u kom je očito nešto veoma važno radi.
"To bi bilo super. Šta ti misliš?" sela sam kraj njega na kauč i naslonila glavu o njegovo rame.
"Ne želim da svi ti ljudi izgube posao. Zato bih prihvatio, ali gledano iz ugla da sam ja direktor sve će biti duplo teže za mene što ne znam da li bih mogao da izdržim.." nastavljao je da gleda u laptop dok me je mazio po glavi svojom levom i jedino slobodnom rukom.
"Mogu ti ja pomagati." kroz osmeh izustim a on spustiše pogled na mene i dugo se razmišljao.
"Ako stvarno budem preuzeo, možeš biti moja sekretarica." klimnula sam glavom sa zadovoljstvom i ostala kraj njegovog ramena do kraja večeri dok nismo otišli da spavamo.

Pokušala sam da zaspim što ranije ali mi nije išlo; zaspala bih na par minuta pre nego što se ponovo probudim iz velikih košmara.
Primetila sam da ni David ne može da spava, ali ga nisam ometala u slučaju da stvarno pokušava da zaspi.
"Šta misliš zašto te je napao Danijel?" upita me neočekivano.
Okrenula sam se ka njemu i videla da leži na leđima gledajući u plafon.
"Zašto me to pitaš?" nesigurno upitam nazad ne želeći da pričam o toj temi.
Bilo mi je još rano da se prisećam tog događaja, i jedinoj osobi kojoj bih pričala sada je samo psihologu.
"Zato što mi nije jasno.." frustrirano mi reče.
Po njegovom glasu mogla sam da vidim koliko ga je to mučilo. Ni njemu nije bilo jasno zašto, iako smo oboje svesni da je to uveliko prošlo.
"U redu je Davide, ne može sve da ima odmah pripremljen odgovor. Daj vremena tome, možda ćemo uskoro saznati nešto."
Provukla sam prste kroz njegovu gustu kosu i poljubila ga u čelo.
"Laku noć." dodala sam nakon poljupca i okrenula se na svoju stranu kreveta i pokušala da zaspim.