Margo

1. deo - Takvi kao on ne mogu da imaju sreće kada imaju posla sa mnom

Javila se u roku od drugog zvona na telefon s prikrivenim uzbuđenjem. Margo je osoba koja nije htela da je ljudi vide kao bezizražajnu osobu koja hladnokrvno ubija. Margo je krila veliku tajnu od mafije s kojom je radila, ali i da su je znali ne bi im bila važna. Margo je najbolji član društva koga su ikad imali.

Poverenik kog sam ostavila da sa bezbedne udaljenosti posmatra zgradu i Pirsa koji tamo dolazi.
Video poziv, malo čekanja i smrt. Svaki put kroz mene prođe jezivi osećaj kao obaveštenje da se približava moja osveta.

Na video pozivu se jasno videla slika čoveka u plavoj polo majici kako utrčava u zgradu plašeći se za svoju sestru.
Za sestru koja je bila na drugom kraju grada.

"Minut do aktiviranja bombe. Šta ako bude imao sreće i izađe na vreme gospođice?"
Poverenik je upitao tiho, ali ne zbog straha, već zbog svog izuzetno plitkog glasa koji je svakom ko je cenio tišinu bio potreban.

"Sreće? Takvi kao on ne mogu da imaju sreće kada imaju posla sa mnom."
I veliki prasak je odjeknuo u eksploziji dima i vatre na ekranu mog telefona. Prekinula sam vezu.

"Frenk? Možemo da idemo kući."
Rekla je Margo zatvarajući vrata svoje sobe. Unutra je ostavila sve uredno. Delom zbog toga što joj je samo trebalo mesto da posmatra svoju metu, delom zbog toga što uopšte nije spavala. Nije mogla da spava nigde osim u svojoj vili u Vegasu. Osećala se nesigurno. Ima mnogo ljudi koji čekaju da ona na trenutak sklopi oči.

Frenk je pružio ruku uvis i zamahnuo telefonom čoveka koji je umro pre par minuta time dokazujući da je pokupio jedini dokaz koji je povezuje sa njegovom smrću. Margo nije volela da zove svoje žrtve sa skrivenih brojeva. Margo je volela da znaju ko ih priprema za Pakao.
"Hvala stariji brate. Šta bih ja bez tebe."
"Ne bi bila u ovome." Nimalo srećno je odvratio Frenk aludirajući na sranje u koje ju je uvukao.
"Ne žalim se."

Prišla mu je i uzela Pirsov telefon, a potom zgazila i razbila u milion delova. Veće delove je strpala u torbu, a manje šutnula u stranu pored biljke koja je, nimalo živahno mahala svojim lišćem.
"Ovo je skoro pa mrtvo. Poneću je Alisi. Dopašće joj se."
I Margo je ponela jadnu biljku do ulaza. Frenk je bez reči isplatio njihov boravak za taj dan i ostavio pozamašnu napojnicu devojci sa recepcije.
"To je mnogo više nego što zaslužujete s obzirom da ste potpuno umrtvili ovu Ficus umbellatu. Ali moj brat je velikodušan, isplatio vam je i više nego što je potrebno. A pre nego što kažete Vašem šefu da sml poneli biljku podsetite ga da se zovem Margo Kords."
Dok je samouvereno hodala iza Freda mogla je da prizna sebi da se oseća ispunjeno, ali samo sebi.

Moj stariji brat je ravnodušno klimnuo glavom a potom uzeo telefon dok smo ulazili u auto da rezerviše karte za let do Vegasa.
"Ko je sledeći?"
Upitao je sedeći pored mene s ozbiljnim izrazom lica. Frenk nikada nije bio za to da se pridružim ilegalnim poslovima, ali to nam je oboma donelo korist. Ja sam se oslobodila stresa i svoj bes iskaljivala na ljudima koji su to zaslužili, a zarada je dobro išla. Kako i ne bi kad ti je dom u gradu greha?

Kasniiiimmm izvinjavam se, srećan Božiiić!!! 🤍🤍🤍