Margo

25. deo - Konačan pokret

Semjuel Grejson je ribao belu Škodu u trenutku kada je u perionicu ušao visoki istetovirani čovek sa bradom koju najmanje petnaest dana nije brijao. Sem je znao da prepozna opasnost zahvaljujući tome što je do petnaeste godine radio svašta kako bi imao malo hleba i vode.
"Izvolite?"
"Zdravo. Auto mi se zaglavio malo niže niz ulicu i mislio sam da biste Vi mogli da mi pomognete. Platiću, naravno."
Semu je malo falilo da vikne kako on ne vodi šlep službu, ali ovaj bi najverovatnije ponudio neku vrtoglavu sumu koju ne bi mogao da odbije i zato je odlučio da skrati posetu.
"Naravno. Džone!"

Tinejdžer pegavog lica se odmah pojavio iza zavese iza koje se nalazio drugi automobil. Unajmio ga je pošto mu je bio potreban posao nakon škole kako bi zarađivao džeparac, a i bio je koristan. Kada bi Sem imao mnogo posla i nimalo vremena za odlazak u prodavnicu samo bi sastavio spisak svega što mu treba - Džon bi trknuo u market. Kada bi Semu bila potrebna sekretarica za uporne klijente koji su očekivali da se auto opere temeljno za minut sakrio bi se iza zavese i pustio Džona da filozofira o nečemu u šta se klijenti ne razumeju pa samo klimaju glavom dok se povlače.

"Dovezi auto ovog gospodina molim te. Koje je boje, marke?"
Čovek se namrštio, pa opustio lice da bi potom prekrstio ruke.
"Ja se zapravo ne razumem u aute. Vidiš, bele je boje i ima onaj znak na haubi...ovaj... Znaš šta? Dođi, pokazaću ti!"
Džon je pogledao u Sema a ovaj mu je oprezno klimnuo glavom, a kada se Džon približio bradonja mu je stavio ruku na rame. Semjuel Grejson je znao da prepozna opasnost, a kada je pištolj bljesnuo ispod crnog kaputa samo je viknuo Džonu.
"Trči Džone!"
I ovaj je poslušao naredbu. Sem je krenuo na suprotnu stranu, kroz zadnji izlaz. Znao je da će ga bradonja pratiti. Usput je zgrabio ključeve kola mušterije koja su čekala na parkingu iza njegove perionice. Razmišljao je što je brže mogao, ali se bat nogu koje su jurile za njim kretale nimalo usporeno uprkos njegovoj težini.

Trebao mu je samo jedan sekund sreće i dobio ga je. Ključeve je gurnuo u bravu auta odmah i zamakao iza krivine gledajući kako čovek juri za njim. Kada živiš u Teksasu postoji neosporna prednost. Svuda vrvi od ljudi, a ako se začuje bar jedan, i prigušen pucanj, prva će doći policija da izvidi situaciju, onda mafija da kazni počinioce. Teksas je opasno mesto, ali ako imaš trunku sreće može biti najbezbednije. Sem se zaputio na jedino mesto koje je smatrao pravim domom kod osobe koja ga je tolike godine podizala. Krenuo je u Las Vegas kod Margo Kords.

Margo je bila potresena situacijom. Nakon jako lakog i kratkog sna imala je podočnjake sive kao dim i žila između joj pulsira toliko jako da ne može da se usredsredi ni na šta drugo. Deset imena. Deset poslednjih. Desetoro dece koja su poslednja kročila u ovu kuću.
Poslala je telegrame u Evropu, Nikolasu i Sebastijanu i rekla Frenku da želi hitno da ga vidi. Nakon što mu je ispričala skraćenu verziju onoga što se desilo sa Kejtlin i sve što je čula od Seta njen brat se šokirao, ali joj je pružio punu podršku i najsnažniji zagrljaj ikad.
"Možemo li da verujemo Setu Roku, Margo?"
"U ovome ima nešto mnogo veće. Nekom sam napakostila, Frenk. Ubila sam nekoga koga nije trebalo. Zbog toga su ispaštala pedeset i tri života, brate moj."

Frenk je istog trenutka skočio sa dvoseda i uputio Margo jedan od optužujućih pogleda.
"Ti ljudi su bili krivi, Margo. Niko od ljudi kojima si okončala život nije bio nevin. Spasila si sve one koje su terorisali.
"Nije bilo dovoljno."
Margo je procedila kriveći sebe.
"Ako ćeš da se samosažaljevaš ovde u redu. Ali Margo koju ja znam bi sada prevrnula ceo svet da spasi to desetoro koje su joj ostali. Ne bi ih upozorila, samo bi ih pozvala nazad ovde, u Las Vegas. Da budu sa njom tako da može da otkrije ko je pobio njenu decu. A ti? Ko si ti? Ne prepoznajem te više mala sestro."
Sa gađenjem je pogledao u smeđokosu priliku kojoj se istog trenutka vratio sjaj u očima.
"Znam da si u pravu Frenk, ali bol zbog..."
"Jesi li zaboravljala na bol dok si radila, Margo? Učini to. Idi da radiš."
Uneo joj se u lice i samo je klimnula glavom sklanjajući kosu s lica.

Odšetala je u sobu i zatvorila se na dobrih pet sati. Frenk je bio u dnevnoj sve vreme. Kuvao je i zabavljao decu uz izgovor da je Margo potreban odmor zbog previše rada na izložbi čokolade na kojoj je bila. Progutali su izgovor, ali svo troje starijih su znali da se nešto čudno dešava s Margo. Greg je još bio mali, ali naslućivao je stvari, samo ih je potiskivao u toj meri da bi stopostotno mogao da veruje svojoj heroini. Ona ga nikada ne bi slagala.
Nije joj Rok za džabe našao izgovor da ne ide na posao. Da ne krene na još jedno putovanje iako je Laboner tražio izričito nju za ovog begunca.

Ispisala je imena i prezimena dece, sada već odraslih ljudi koji su se raštrkali po zemlji. Moraju brzo da stignu i Frenk će se pobrinuti za to. Njena deca će biti bezbedna. Zaklela se u to dok je pakovala bele papire u žućkasto smeđe koverte.