30. deo - Gubitak kontrole

37 4 0
                                    

Šaputanja.

Šaputanja.

Uzvici.

Šaputanja.

(Možete odmah da pustite pesmu, ceo deo je napet!)

Margo je čula da joj hiljadu mušica zuji nad glavom. Nije osećala ništa osim tupog bola koji joj je kolao venama. Deca koja su ubijena nisu bila mučena. S njima je svršeno samo metkom u čelo, setila se da je Set tako rekao. Desetoro poslednjih su imali brojne povrede. Ta prokleta kurva sa štiklama se iznervirala zbog Semovog nestanka i iskalila se na ostalima koje je pronašla. Drska Mis Pink ima da joj plati za sve živote koje je oduzela.

Bože, mogla bi da se zakune da joj đavoli plešu pred očima koliko joj se muti u glavi. A onda je neko zgrabi za ruku.
"Ne dodiruj me."
Izgovori svesna da se pred njom nalazi Donald i njegov izraz lica joj se uopšte ne dopada.
"Kordsova...da idemo...radiš ovde..."
"Rekla sam da me ne dodiruješ."
I šutnula ga je nogom među kolena. Da je videla dobro i ciljala samo par centimetara desno Donald bi se onesvestio od bolova i sigurno bi mu satrla potomstvo, ali Set ju je zaustavio pre nego što je zamahnula pesnicom ka licu.

"Smiri se. Smiri se, može?"
"Ne, ne može! Odmah mi pusti ruke da i tebe ne bi zadesila ista sudbina."
Margo se žestoko opirala, ali Set je bio jači i samo mu je stala na nogu svom snagom. Stisnuo je usne i jednim udarcem po vratu ju je onesvestio.
"Odvešću je kući."
"Gospodine, izvinite gospodine, šef želi da vidi Kordsovu."
Set se okrenuo ka Donaldu koji se jedva suzdržavao da se pred njim ne uhvati za bolno mesto. Riblje zavidne oči.
"Neće imati neke koristi od nje kada je u nesvesti, zar ne? Ali svakako, Margo želi audijenciju kod šefa. Pripremi sve. Za dva sata ćemo biti tamo."

"Margo!"
Greg je potrčao ka vratima i prebledeo kad je video da je Set nosi na rukama. Počeo je da doziva braću i sestre i nikada se nije tako uplašio kao kada su Sem i Džek zaustavili Seta.
"Predaj mi je."
"Ne želiš da praviš probleme čuvaru. Doveo sam je na sigurno i ostaću dok se ne probudi. Postoje stvari koje moramo da pređemo zajedno."
Rekao je i ušao pre nego što je iko stigao da protestuje.
"Greg, samo se onesvestila. Dobro je. Kaži mi gde je njena soba."
Greg je pokazao prstom na gore i potrčao kod Sema da bi ga ovaj uzeo. Ako je nešto naučio od Margo i svog brata i sestara to je da treba da potrči ka onome ko je najljući i zahteva da ga podigne. Pa, upalilo je uglavnom uvek. Sem ga je ignorisao.
"Ja ću je uzeti."
Odsečno je rekao I pružio ruke kako bi mu ovaj predao Margo. Set je znao da sada treba da ustukne.

Soba je mutna i mogu da se kladim da nisam ovde zaspala. Vrti mi se u glavi i pođem rukom ka istoj kada osetim meke lokne po licu.
"Margo. Budna je!"
Glas je udaljen iako znam da je Greg blizu, a onda osetim ruku na čelu.
"Kako se osećaš draga?"
"Kao pregažena."

A onda se setim svega i strgnem pokrivač sa sebe. Shvatam da je Greg uplašen i da sedi blizu mene, vidim decu skupljenu u krug. Frenk je pored mene, izraz lica mu je zabrinut, tužan, potresen. Znaju. Svi oni znaju.
"Set je otišao?"
"Dole je. Objašnjava Semu detalje."
Frenk govori, a ja potiskujem nagon da vrisnem.
"Njih petoro su živi. Samo njih petoro."
"Nisi mogla ništa da uradiš."
"Mogla sam da zovem češće, da idem u posetu, da im pišem... Gotovo je."
Frenk mi stavlja ruku na rame i mogu da osetim kako moja osećanja nestaju. Kako se bes skuplja. Kako mržnja raste. Kako mi bol obliva zenice.
"Mučiću je na načine koje ne može ni da zamisli."

Margo se trza i tek tada zaista ustaje iz kreveta. Ne obraća pažnju na decu koja nijednu reč nisu rekla. Ne vidi ih. Zna da su tu ali ih ne vidi, ne čuje. Čuje samo šaputanja, šaputanja, uzvike i šaputanja.

Osveta.

Osveta.

'Margo pomozi nam...'

Osveta.

MargoWhere stories live. Discover now