Margo

33. deo - Tajne sjaja u očima

Pomenula je decu, ne jedno, dvoje, pa ni troje već šezdeset i četvoro. Pedeset i devetoro mrtvih. Petoro živih, čekaju dole u firmi čokolade. Kada je završila izlaganje Laboner je počeo da tapše i da se smeje oduševljeno. Frenk se namrštio, Set izvio obrvu a Margo je ostala ravnodušna.
"Svaka ti čast! Krila si od mene godinama toliku decu?"
"Jesam. Ako pitate zašto..."
"Ne. Ne pitam. Znam za tvoj nedostatak stoga razumem zašto si krila. Dobri mafijaši... To postoji samo i filmovima, ali ti...! Svaka čast!"
Ponovo je počeo da se smeje, a onda pogledao u Roka.

"I ti si znao za sve ovo?"
"Saznao sam pre nedelju dana, ali pre nego što sam mogao da izložim slučaj morao sam da saznam šta se dešava, gde su ta deca... Obavestio sam Margo o preostaloj živoj deci i ubedio je da Vam kaže kako biste zaštitili petoro preostalih."
Laboner je podigao šaku, u očima mu je bio sjaj predatora.
"Sete. Voleo bih da o svojoj deci priča Margo."
Pogledao ju je sa zanimanjem. Tako je, mislila je Margo. Želi da je moli za pomoć, želi da preklinje. Uradiće to. Nema ponosa, setila se. Ovo ne može sama da sredi."

Spustila se na kolena i pognula glavu. Mogla je da oseti iznenađenje sve trojice.
"Molim Vas da mi pružite zaštitu za petoro dece i brata. Obećavam da neću praviti probleme i biću Vam verna do kraja života."
"Naravno. Zauzvrat tražim još nešto."
Margoino oko je zaigralo. Dođavola, znala je. Znala je.
"Pismenu izjavu, ugovor, da ga tako nazovemo, da će se svo petoro, kada budu punoletni, priključiti mafiji."
"Troje je punoletno i potpisaće ugovor. Za drugo dvoje ja garantujem."
"Videću ih kasnije. Sačekajte ispred. Ostavite me samog s Rokom."

Kada su se Frenk i Margo povukli Laboner se suzdržao od toga da se naceri.
"Margo je trebala da ode po begunca, planirao sam da je unapredim u lovca višeg ranga. Bila bi tvog čina, ali ovo mi je poremetilo planove. Ne bi ti smetalo da odeš umesto nje, zar ne?"

Izdigao je obrve znajući da Set neće odbiti. Naravno, Laboner nije imao dokaz ds ga Set laže, ali kada vodiš celu mafiju u Las Vegasu ne možeš biti glup, zar ne? Ne bi mu nikada rekao za Margoinu decu da nisu umrla. Pravio bi se da ne zna, ali Laboner je znao da mu se Kordsova dopada. Mislio je da niko ne shvata, ali onog trenutka kada je došao da se žali na Margo i njen način ubijanja bio je siguran. Zato što je pre svega bio veran Margo, Laboner će mu se sada osvetiti.

"Ja sam Greg Kords. Punim šest godina za dva meseca i idem u školu za malu decu. Margo kaže da sam prepametan."
"Kladim se da je tako. Ako ti se dopadaju naše čokolade možeš da uzmeš tamo koliko god želiš i da ideš."
Laboner je rekao unapred se smarajući. Klinac je bio premali.

"Margo zapravo ne radi u firmi čokolade. Je li bezbedna ovde? Kaže da će nas zaštiti ali zapravo smo mi zabrinuti za nju."
Klinac je oštrouman, ali i dalje premali.
"Ne brini za Margo. Ona će biti dobro, samo se plaši za vas, ali i vi ćete biti dobro."
Nehajno je progovorio ne skrivajući dosadu.
"Hvala za čokoladu, ali mi izgledate lukavo pa ne verujem da ću je uzeti. Doviđenja."
Laboner se nasmejao na sav glas. Da ne zna koje nedostatke ima Margo verovao bi da je Greg zaista njen sin.

"Aleks Kords. Dvadeset dve godine."
On bi bio dobar diler, mislio je Laboner. Miran, neupadljiv.
"Potpiši ovde i možeš da ideš."
"Natali Kords. Dvadeset jedna godina."
Može da radi u paru sa nekim. Odvlačiće pažnju dok drugi džepare.
"Potpiši ovde i možeš da ideš."