22. deo - Živeti u sećanjima

42 4 1
                                    

"Šta je toliko tajno da nisi mogao da mi kažeš u polupraznom kafiću?"
Vetar mi mrsi kosu i mrštim se zbog toga. Ruke sam stavila u džepove iako nosim rukavice i čekam da Rok nešto kaže, ali on je duboko zamišljen, gleda ispred sebe dok šetamo. Kao kakav kralj iz podzemlja je. Izgleda kao da mu uopšte ne smeta hladnoća. Nedodirljivo, grubo i neprijatno. Da sam jedna od ljudi koji prolaze pored nas pomislila bih da mi je telohranitelj.
"Sete dosta. Reci mi šta se događa."
Pozvao me je rukom ka sebi dok se spuštao na jednu klupu. S obzirom da je vetrovito sve što ljudi rade je da žure kući i bore se sa kišobranima, a nema ih Bog zna mnogo.

"Margo istražio sam malo ljude s kojim radiš otkako si nam se pridružila. Istražio sam decu koju si podigla."
Gleda kako krivim lice i mrštim se, ali njegovo, inače grubo lice puno ožiljaka mi izgleda nežno, nekako tužno. Da ga ne znam pomislila bih da mu je žao što me je istražio.
"Kako si smeo...? Odakle ti hrabrosti...? Obećao si."
Ustajem, svesna da ne mogu prostu rečenicu punu besa i gađenja da sklopim i da se izvlačim na njegovo prazno obećanje. Neću to da radim. Uništiću ga bez razmišljanja.
"Margo. Margo!"
Hvata me za ruku i pre nego što pokušam da se istrgnem povlači me nazad na klupu.
"Nisam to uradio da ti naštetim. Moraš da me saslušaš. Vezano je za Huga, Selin, Sibil, Omera, Kevina... Za život koji su živeli. Saslušaj me."

(Pustite pesmu!)

Margo nije mogla da shvati svoj izraz lica. Nije mogla da shvati koliko skrhano izgleda u tom trenutku. Nije mogla da shvati kako je razumela sve pre nego što je išta rečeno. Stajala je na vetru i hladnoći blago otvorenih usana koje su podrhtavale svaki put kada je htela da ispusti bilo koji zvuk, zamršene kose i razrogačenih očiju, otupelog čula sluha posle pomenutih imena dece koju je volela, za koju se borila... Znala je i pre nego što ju je Set povukao natrag.
"Margo žao mi je. Slušaj me... Čuješ li me?"
Nežno ju je pitao Set svestan šoka koji je doživela upravo. Jednom rukom je držao njenu nadlakticu da bi je pridržao a drugom ju je nežno tapkao po obrazu da bi se osvestila, ali Margo je tupo klimala glavom.
"Čujem te."

Uspela je da procedi, a nakon toga utonula u klupu pokušavajući da natera um da ostane svestan.
"Obavio sam istraživanja. Stigao sam do ljudi do kojih nikad ne bih mogao zahvaljujući tome što znam tvoju tajnu."
Dobro ih je krila, čak i miljama daleko od sebe. Ali ne dovoljno dobro.
"Niko od njih nije mogao da te obavesti jer je većina tih ljudi mrtva. Pronašao sam dvojicu starijih ljudi. Bili su previše zaštitnički nastrojeni, previše odlučni da ni za razumnu sumu novca, ni pod pretnjom smrću ne bi ništa otkrili..."
"Sebastijan i Nikolas. Fredovi kontakti. Dvojica najpouzdanijih ljudi koje sam ikada imala u svom životu."

Znala je iako ih nije podobno opisao. Jedina dvojica koji bi prošli sito i rešeto za nju, kao i za Freda bile su jedine dve očinske figure koje je imala uz sebe.
"Da. Nakon toga sam im ispričao sve što znam o tebi i Fredu i...deci. Znali su da mi veruješ dovoljno da mi poveriš tu tajnu pa su oni meni poverili svoju."
Za samo šest meseci provedenih u mafiji, Nikolas i Sebastijan su morali da se razdvoje na suprotne strane sveta i prate sva dešavanja iz prikrajka. Jako su se retko čuli s Margo i Fredom zbog tajnih identiteta koje nose, ali svaki put kada bi primili poverljive dokumente poslate iz Vegasa znali su da je Margo izvela na pravi put još neko dete.

"Margo... Postoji spisak muških i ženskih imena. Sva deca su se bar jedno vreme prezivala Kords. Na spisku je trideset i devet precrtanih imena."
Set je očekivao plakanje, histeriju, možda i ponovni šok, ali Margo je čvrsto sklopila oči i tamo, daleko od ovog hladnog vetra je osetila toplinu. Čula dečiji smeh, videla sjaj u očima mladih ljudi. Za tih par minuta koje je Margo provela u svojim sećanjima Set je posmatrao njene tople suze kroz umršenu gustu kosu. Kada mu je naslonila glavu na rame znao je da je zaspala.

Na granici između stvarnosti i sna stoji Helena, onakva kakva bi bila da je još uvek živa.

Smeši se i maše mi.

MargoWhere stories live. Discover now