Margo

23. deo - Deo koji se ne uklapa

'Margo! Margo, ovde sam!'
Gledam oko sebe i sve što vidim je belina.
'Još uvek nije zima, ne može padati sneg.'
Govorim, ali ne osećam hladnoću. Nije pretoplo, rekla bih da je temperatura sasvim dobra.
'Margo!'
'Holi?'
Čini mi se da prepoznajem glas vitke devojčice u teksas kombinezonu i ispred mene dolazi plavušica moje visine s neravnim šiškama. Nije me slušala, sama ih je odsekla. Njene široke usne se osmehuju i pokazuje mi zube koje je ispravila zahvaljujući protezi.
'Svi smo dobro.'
Govori i drži me za ruku, a ja shvatam šta sam uradila. Ne kontrolišem suze.
'Nisi ti kriva. Svi smo dobro.'
Pokazuje mi rukom ispred sebe gde odjednom vidim sva anđeoska lica koja sam gledala kako rastu i razvijaju se. Među njima vidim i Kejtlin. Širim usne u osmeh kada vidim da se i oni meni osmehuju!

"Margo. Margo, budi se."
Otvaram oči i lice mi je potpuno slepljeno od suza a prvo što ugledam ispred sebe je Setovo lice.
"Zašto sam u tvojoj kući?"
"Nisam hteo da te vodim nazad kod tebe jer su deca tamo. Prepali bi se da te vide onesvešćenu."
Klimam glavom i prolazim rukama kroz kosu mokru od kiše i sećam se tužnog sna.
"Hvala."
Dopuštam sebi da se ovlaš nasmejem a Set klima glavom i mogla bih se zakleti da se i on meni smeši pre nego što ponovo padnem u san.

"Jesi li se dočepao sledećeg?"
Upitala je Kevina čim je provirio kroz vrata. Njegova tršava kosa je uredno zalizana pozadi i nosi pantalone i prsluk šiven po meri.
"Saznao sam gde se nalazi ali hteo sam da proverim sa Vama koga od ljudi da pošaljem."
"Da čujem."
Plavokosa žena je ukrstila ruke na stolu pokazujući svoje barbi roze nokte. Uredno ispeglano odelo koje se slaže s noktima, kao i cipele koje idu u paketu su ukazivale na njen savršen život pre...ovoga.

Pre nego što se vratila u zemlju kojoj je njen brat posvetio život.

Pre nego što se vratila svemu za šta se njen brat zalagao.

Pre nego što je shvatila odakle su dolazile pare za sve skupe stvari koje nosi i fakultet koji je pohađala. Kevin nikada nije gurao nos u nešto što ga se nije ticalo, ali često se pitao da li njegova nadređena ima zapravo ružičastu kosu ispod sve te perike boje sena. Njegov bivši poslodavac, brat, nije često pričao o mlađoj sestri, ali kada jeste bilo je to sa divljenjem i ponosom u glasu.

"Semjuel Grejson sada ima dvadeset osam godina. Povremeno se čuje sa našom metom. Otvorio je perionicu vozila u Teksasu. Opasan kraj, opasna kola, opasni ljudi."
Plavušine široke usne se izvijaju u mali osmeh pa ustaje od stola i elegantno se približava dečaku.
"Teksas, ha? Naša meta tamo može bez problema da odbije svoje neprijatelje... Ali nam destinacija ide u prilog jer...ono što se desi u Teksasu ostaje u Teksasu."
Njeno duguljasto lice se izobličilo od smeha i Kevin je tada prvi put video paniku u njenim staklasto plavim očima. Očigledno da baš i ne veruje u ono što govori.

"Gospođo... Teri je pogodan za ovaj posao. On poznaje Teksas kao svoj džep, ali previše puta su ga tamo priveli da ga ne bi prepoznali ako bi nešto uradio. Maron se dobro pokazao u poslednjoj borbi, mislio sam da bi on..."
Plavuša klima glavom i vraća se u svoju fotelju na roze salonkama.
"Uradi kako misliš da je najbolje. Imam potpuno poverenje u tebe."
Sumnjao je u to budući da je psovala na ruskom sebi u bradu. Nije razumeo jezik, ali slušao je dovoljno reći od svog poslodavca kada nešto pođe po zlu da bi znao šta se dešava.

"Reci mi sve."
Margo je sela preko puta Seta. Ispred nje se nalaze čaj od nane, integralni kolačić i kesica meda. Setov mladi kuvar, ujedno i konobar je sve pripremio kada je čuo da gospođica Kords dolazi. U vazduhu se osećala lavanda, ali u Margo je trenutno bila tolika gorčina da nijedan miris ili ukus nije mogao da je ispere. Set ju je satima gledao kako spava i nakon što se ponovo srušila u krevetu shvatio je da je toliko umorna da više nije mogla ni da histeriše. Sada je bila spremna da sluša i odlučna da dela, a on će uraditi sve što je u njegovoj moći da bi je uputio i pomogao.

"Nikolas i Sebastijan su pokušali sami da reše problem kada su shvatili šta se dešava. Jedan mafijaš te prati i ubija decu već osam meseci. Po spisku sam shvatio da ih je ubijao redom kojim su dolazili kod tebe. Holi Kendls, Piter Salivan..."
"Frederik Samers, Dilan Mejvis... Znam kojim su redom dolazili. Nikoga od njih nikada nisam zaboravila. Nastavi."
Uzela je gutalj mirisnog čaja koji joj je u ustima dobio opor ukus i odmah je spustila šoljicu.
"Ubijani su na razne načine, ali uvek brzo. Nikada nisu mučeni, nikada ostavljeni da umru u bolu. Bilo je brzo i bezbolno."
'Svi smo dobro.'
Margo se setila čudnog sna i promešala med malom drvenom kašičicom.
"Zašto?"
Upitala je gotovo nečujno.

Set nije imao odgovor na to pitanje. Plašio se da sazna, ali žena pred njim je očekivala odgovore i on će joj ih pružiti što bolje može.
Gotovo panično je promrljao.
"Pratili su ga do korena u Rusiji. Saznali su mu ime, članove porodice su podobno istražili, ljude koji rade za njega... Ubili su ga Margo."
Margo je podigla pogled ali ravnodušno. Osećala je gadan bes i jedino što je osetila je žalost zbog toga što ga ona nije kaznila.
"Ubili? Ali moja deca..."
"U tome je problem. Ubili su ga pre nego što je počeo da ubija nekog od tvojih."
"To se ne uklapa."
"Moguće je da ti se neko debelo zamerio zbog ubistva pogrešne osobe Margo Proveriću gde si bila pre desetak meseci."
"Hvala."
Odsečno je rekla i u glavi stvorila milion i jedan scenario.

"Ne želim tvoju zahvalnost. Želim da se sada ne povlačiš. Treba da budeš razumna i pustiš me da obavljam istragu o ovome."
"Sete ako mi kažeš da ovo radiš zbog mafije..."
Margo je započela rečenicu vrlo rizično, a Set se ukočio i takav odgovor je i očekivala.
"Radim ovo zato što si najbolji ubica kog je Laboner ikada imao."
Ustao je i na izlazu iz sobe se okrenuo preko ramena ka njoj.
"Pored toga nisam toliko bezdušan da ignorišem ubistva dece."
Margo je klimnula glavom.

Šta li je htela da mu kaže? Ako ovo radiš zbog mafije, šta? Da li mu je nesvesno aludirala na to da pomaže njoj? Smešno. Zaista smešno.