Margo

34. deo - Sada je prekasno

"Alisa Kords. Osamnaest godina. Kada bih upisala fakultet bavila bih se hemijom. Radim sa pesticidima trenutno i verujem da bih bila od velike pomoći što se tiče pravljenja otrova."
Laboner je postao zainteresovan. Konačno neko ko otkriva nešto o sebi.
"Dobro. Kažeš da radiš sa pesticidima... Ja ne trujem biljke, nažalost."
Alisa se nasmešila.

"Dopuštaju mi da radim sa biljkama. Verujem da imam veliki potencijal stoga umesto fakulteta očekujem dobru obuku od Vaših podređenih."
Laboner je doneo impulsivnu odluku i zapisao je na papir ispod Natalinog i Aleksovog imena.
"Prethodno dvoje nisu bili pričljivi. Postoji li nešto u čemu su oni dobri? Kakve poslove očekuješ za njih? Nisu rekli mnogo o sebi."
"Verovatno jer ne znaju koliko da Vam veruju. Prethodnih par dana su za nas bili zbunjujući i napeti. Natali želi da bude medicinska sestra, mada bi bila dobar izvor informacija. Dobro prisluškuje. Aleks bi radio s brojevima, a dobar je branilac. Ukoliko Vam treba advokat..."

Dobra je, mislio je Laboner i smejao se dok je menjao u svesci pozicije koje bi dao Natali i Aleksu.
"Dovoljno je. Razumeo sam. Ti bi bila farmaceut. Mogli bi da te uvedu u posao moji hemičari, ali upozoravam te...to nije lak posao. Potpiši ovde."

Ovaj je opasan. Pomislio je Laboner čim je video pohabanu kožnu jaknu i tršavu tamnu kosu. Mogao bi da obavi opake poslove.
"Semjuel Kords Grejson. Automehaničar. Bivši alkoboličar, džeparoš, diler i presretač. Radio sam na opasnim ulicama Vegasa, Los Anđelesa i poslednje dve godine sam proveo u Teksasu. Imam dvadeset osam godina."
Nije mnogo mlađi od Margo, razmišljao je Laboner.
"Kada si upoznao Margo?"
"Kada sam pokušao da je opljačkam pre šest godina. Nokautirala me je i ispovraćao sam se po njenim cipelama. Odvela me je kući i odlučila da me popravi."
"Bio si prestar da bi te popravljala, a uzeo si i njeno prezime. Zašto?"

Sem je znao da ga ovaj čovek proverava. Istina, bio je prestar, zapravo bio je Margoino najstarije dete. Setio se kako je bio presrećan jer se neko konačno brinuo za njega. Imao je Krisa, Rejčel, Lea, Brejdija i Džeremija. A oni su mrtvi sada. Iskidani. A on je živ.
"To neka ostane moja stvar. Kakav bi mi posao dao?"
"Ubica."
Sem se nasmešio.
"To je ono što nikada nisam bio, priznajem."
"Obučio bih te za jednog od lovaca na privatne staze. Lovio bi one koji napuštaju organizaciju. Nažalost takvih uvek ima. Set je jedan od lovaca."
"Posao je opasan. Video sam Setov ožiljak. Mogao je da ostane bez oka."
Laboner je slegnuo ramenima kao da je to najnebitnija stvar.
"Sve ima svoje posledice Semjuele."
"Dogovorili smo se onda."
Sem je ustao i pružio ruku Laboneru pa tek tad primetio tragove svraba po njegovim zglobovima. Laboner je primetio njegov pogled.
"Margo svoj poriv za ubijanjem smanjuje ubistvom po svom izboru. Ja trpim jer imam ljude koji to rade za mene."
Nacerio mu se i pustio ga da ide nakon što je potpisao ugovor.

"Taj čovek je tako jeziv."
Rekla je Natali i Aleks je klimnuo glavom bez ikakvog zvuka.
"Ponudio mi je posao farmaceuta kada sam pomenula biljke."
Alisa je rekla i pogledala u Margo koja se složila znajući da će tamo biti maksimalno zaštićena.
"Meni ništa nije rekao."
"Ni meni."
Rekli su Aleks i Natali, a Margo se namrštila dok je gledala u Sema. Greg se u njenom krilu udobno smestio i igrao se sa talasastom kosom.
"Rekao mi je da bih bio lovac, kao Set."
Margo se namrštila i uputila Setu pogled pun sumnje na šta on nije reagovao.
"Mislim da imam pravo da znam šta to znači. Nema više tajni."

"Ne, nema, ali... Margo zna malo o tome. Imamo pedesetoro lovaca. Privatna ekipa koja lovi samo članove koje poznaje. Ja sam jedan od šestoro privatnih lovaca u koje Laboner ima poverenja. Iz nekog razloga uvek nas ima pedesetoro. Nisam upućen u te detalje. Kada Laboner planira da ubije nekog od lovaca prvo izabere sledećeg. Zamenio je tačno tridesetoro otkako sam ja u poslu. Dvadesetoro starih je ostalo."
"Znači planira da ubije još jednog."
Margo je rekla i značajno pogledala Seta.
"Trebalo bi da krenem."
Rekao je Set i ustao sa fotelje, a Margo je Grega prebacila kod Sema u naručje.
"Ispratiću te."
"Sete doći ćeš da se igramo, zar ne? Pokazaću ti svoje kamione."
Rekao je Greg nasmejano i Set je prišao da mu razbaruši lokne.
"Doći ću da te vidim kad se vratim s puta. Doneću ti figurice svemiraca kao suvenir."
"Hvala ti!"
Oduševio se Greg.

(Pustite pesmu!)

Čuvari su se muvali oko kuće, tako da su njih dvoje bez reči došli do kapije. Znali su, ali nisu ništa rekli. Ćutanje je ponekad pametnije.
"Hvala ti. Preuzeo si odgovornost na sebe. Slagao si za mene. Pomogao si mi. Neću ti to nikad zaboraviti."
"Rekao sam ti da ne želim zahvalnost Margo."
"Jesi li primetio da si prestao da me oslovljavaš prezimenom?"
"Oduvek mi se sviđalo tvoje ime."
Margo se iskreno nasmejala zbog čega je i Set dozvolio sebi da se nasmeši.
"Priznajem da se i meni dopada tvoje."
Rekla je Margo i iznenadila samu sebe.
"Verujem da je to izazvano time što sam ti pomogao pa me lažeš."
"Tako si zajedljiv."
"Dobro. Idem. Vidimo se za oko nedelju dana Kordsova."
Krenuo je ka svom automobilu kada se Margo na sav glas nasmejala zbog toga što joj je rekao za koliko se vremenski vraća. To je bila njena stvar.
"Nećeš oboriti moj rekord ubijanja."
"Nisam znao da se takmičimo."
Rekao je bez osvrtanja.
"Hej Sete!"
Tek tada se na peti okrenuo i videla je da se osmehuje.
"Mogli smo na onu kafu kada se vratiš."
"Mislio sam da ne voliš kafu, Margo."
"Popiću jednu s tobom."

Set je ubijen metkom u srce od strane drugog lovca nakon što je dokrajčio Lijama Kamerona, čoveka koga je lovio.

Margo i Set nikada neće otići na tu kafu, a rastanak im je bio ispunjen smehom i toliko tužan baš zato što su to oboje znali.