Margo

17. deo - Brat

"Gospođice doneo sam šta ste tražili."
Plavuša je podigla glavu sa dokumenata da pogleda petnaestogodišnjeg dečaka ispred sebe. Kevin, setila se. Kevin, kog je njen brat uzeo sa ulice pre dve godine. Dečak tužnih plavih očiju i smeđe kose. Setila se priče koju joj je brat ispričao kad je prvi put videla Kevina. Setila se tuge koja je preletela preko njegovog lica kada je pričao kako je pronašao dečaka kako pretura po kontejneru tražeći nečije ostatke hrane. Zamislila je iznenađenje na dečakovom licu kada je video hamburger i toplu odeću. Tada mu je dao nešto para da preživi i ponudio da ga preda hraniteljskoj porodici.

"Da li si znao čime se moj brat bavi...čime se bavio, kada te je pronašao?"
Tuga je preletela preko umornih plavih očiju, ali se Kevin brzo pribrao.
"Čim sam ga video znao sam da je moćan. Moćni ljudi žive u mračnom i surovom svetu i rade sve da bi preživeli."
Plavuša se osmehnula toplo prvi put otkako je čula vesti o smrti jedine osobe koju je volela.
"Pričaš isto kao on."
Ustala je od stola i prstima prešla preko dokumenta koji je malopre proučavala.

"Kevine biću otvorena. Moj put je vodio svuda, samo ne u Kaliforniju. Prošla sam kroz mnogo toga i ovo mesto...ova država...gadi mi se."
Zastala je i demonstrativno odmahnula rukom i nabrala nos.
"Aleksej mi je bio sve, ceo moj život, jedina porodica. Nema šta nije uradio za mene. Zato ću da nastavim da radim ovo što je on započeo. Ali pre svega...osvetiću se svima koji su učestvovali u njegovom ubistvu."
Zastala je, znajući da sada ima dečakovu punu pažnju.
"Znam da ti je teško zbog njegove smrti i zato ti nudim izbor. Ovde si uvek dobrodošao, možeš da ostaneš, ali ako želiš šansu za novi život spremna sam da te upišem u školu i predam hraniteljskoj porodici. Čuvaće te."

"Gospođice, gospodin Aleksej mi je ponudio isto to, onog dana kada me je pronašao. On je čovek koji mi je spasio život, uzeo me pod svoje i naučio me da nisu svi ljudi okrutni. Tog dana je postao i moja porodica. Pošto kažete da sam ovde dobrodošao biću dovoljno drzak da odbijem Vašu ponudu za odlazak."
Plavuša je klimnula glavom. Drago joj je što je njen brat pronašao jednog zahvalnog druga, saputnika.
"Hvala ti. Možeš da ideš."
Ali dečak je pritisnuo bravu i okrenuo se ka sestri čoveka koga je obožavao. Hteo je osvetu, isto kao i ona. Hteo je osvetu za čoveka kog je toliko voleo, koga će uvek pamtiti. Vreme je da mu se oduži.

"Gospođice?"
"Kaži."
"Rekli ste da planirate da se osvetite ljudima koji su ubili našeg...Vašeg brata? Želim da učestvujem. Na raspolaganju sam šta god Vam zatreba. Upućen sam u neke slučajeve, ponekad sam pomagao u prenošenju poruka. Ako mi poverite zadatak nećete zažaliti."
Plavušine visoke potpetice su se čule dok je hodala ka dečaku. Stavila mu je ruku na rame.
"Prihvatam tvoju pomoć i cenim lojalnost, ali ja ne mislim da si mu dužan. Od sada govori o njemu preda mnom kao o svom bratu, jer je to bio."

Lupam vratima kancelarije nakon čega besno gužvam papire u rukama. Najgore od svega ovoga je što nisam ni optužena za slučajeve, zadužena sam da nađem ubicu.
"Kordsova. Papiri su važni za tvoj zadatak. Bićeš dvostruko više plaćena za ovo."
Podrugljivo se smešio Donald dok je izlazio iz kancelarije pored Labonerove.
"A zašto ti ja ne bih ove papire zabila u tu tvoju zajedljivu...?"
"Margo."

Zaustavim se pri izgovoru poslednje reči kada se Rok nađe ispred mene. Namršenih obrva, očiju plavih poput greha, čekao je da se okrenem ka njemu, ali pogled mi je fiksiran na Donalda koji znatiželjno čeka da završim.
"Šta?"
"Ti papiri su važni za zadatak."
Ironično što mi je ribooki pre minut rekao isto to.
"Da li opet ideš sa mnom?"
Podrugljivo mu odbrusim čekajući reakciju. Nema je.

Ne, Set Rok nije bio raspoložen za svađu pred Donaldom. Bio je previše opsednut time da joj pomogne da uhvate serijskog ubicu i iskreno se nadao da će joj staviti do znanja kako ljudi koji kriju tajne završavaju s organizacijom.