Margo

3. deo - Set Rok

Već tri sata sam se kretala u krugu. Nagovorila sam decu da odu u krevet, a onda izvadila svoje papire i precrtala Pirsa s liste.
U ubijanju svojih žrtava nemam neki red, iako postoji spisak. Ubijam one koji su mi blizu, a kasnije odlazim iz zemlje da obavim ostatak.
Ne znam kako bi me ljudi nazivali da znaju za ovo, ne znam kako bi me deca gledala da znaju i ne znam kako bih podnela da saznaju.
Ponekad je bolje da ljudi koje voliš ne znaju deo tebe koji bi mogao da ih užasne, ali si u tom slučaju primoran da živiš u strahu od pitanja "šta ako saznaju".

Margo je prolazila prstima kroz svoju glatku kosu pokušavajući da se usredsredi na sledeću osobu i tako odagna bol u glavi. Nije pomagalo. Otkako su je naterali da popije tu prokletu čašu bolničke vode koju je žvalavilo sigurno stotine ljudi nije volela lekove. Nije podnosila opijume, tablete za spavanje, bolove i veštačke vitamine. Margo je zabranila da se to drži u kući i da koriste njena deca. Nikada im nije rekla zašto, a oni nisu postavljali pitanja.
Ponekad je bolje da ljudi koje voliš ne znaju stvari koje bi mogle da ih užasnu, ali si u tom slučaju primoran da živiš u strahu od pitanja "šta ako saznaju".

Zvono na vratima.

*Sada pustite pesmu!*

Prokleto zvono! Prokleti papiri! Prokleta mafija! Prokleti hitni sastanci u gluvo doba noći! Prokleti čuvari i prokleto sve!

Besno je savila papire i zaključala ih u fioku, pa otvorila vrata s velikom žestinom besno gledajući u ogromnog čoveka u bajkerskoj jakni koji je se nimalo nije plašio. O kako je samo htela da im svima pokaže kako se sa ženom koja juri osvetu ne treba zajebavati. Kako je samo htela da im kaže da se gube!
"Šta?"
Umesto toga je rekla. Bajker se pomerio u stranu i pružio joj pogled na Seta Roka. Čoveka koji je u poslu na, bar tri polja, višem od nje.

"Nešto smo nervozni večeras Kordsova?"
Ne sačekavši da ga pozove unutra, Set se spretno provukao između Margo i teških vrata pa izvukao stolicu trpezarijskog stola.
"Gde je Frenk?"
Upitao je kao da mu je on stari drug.
"U garaži. Pozvaću ga."
"Nema potrebe. Došao sam ovde da razgovaram nasamo s tobom Margo."
Nikada nije koristio njeno ime. Znala je da je opasno zabrljala, a znala je i šta. To je nije sprečilo da prkosno odvrati glavom u desno kao da postavlja pitanje umesto da je sagne i izvini se.

"Ne dopada mi se kuda vodi ovo. Dovodiš mafiju u opasnost. Stavio sam ti do znanja još kada si raznela fabriku uglja u Njujorku da ne smeš da se otkrivaš. Da li namerno praviš probleme Kordsova?"
Ne, nikako! Trebalo je da kaže. Trebalo je da klekne i moli za oproštaj. Dobro zna da je njen šef nemilosrdan. Ali isto dobro zna da on mora da ima poštovanja prema najboljem ubici koga je ikad imao.

"Ti meni praviš problem Sete."
Nazvala ga je imenom. A to, kao ni on, Margo često ne koristi. To je bila otvorena pobuna. Nikada ga nije nazvala imenom, ali ga, za razliku od drugih, nikada nije oslovila sa 'šefe'. Bez uvlačenja, samo uzajamno poštovanje.
Koje je upravo prestalo. Set se namrštio i prekrstio ruke u pokušaju da potisne osmeh koji bi mu se u protivnom pojavio na licu.

"To je moj stil. Ubijam kako mi odgovara, niko me do sada nije uhvatio. A i da jeste ne bih te pomenula ni u ludilu. Ne zato što te se plašim, to odmah smetni s uma, već zato što bih dobila duplu kaznu."
Iznenađeno je podigao obrve slušajući moj ton spremajući se na kontru. Otkako sam ušla u ovu mafiju ne da mi mira. Svako jutro mi dolazi i propoveda o pravilima i čemu sve ne. Misli da to što ne ispušta pištolj ni dok spava svedoči tome da je on muškarac svestan svojih mogućnosti.

"Ako te niko nije uhvatio to je samo zbog Frenka. On te vadi iz svih prokletih govana, a iz pouzdanih izvora znam da često grešiš."

Potpuno je ignorisao moje poslednje rečenice i trudio se da zadrži do sebe. Pustila sam da završi iako nije bio u pravu. Mogla sam sve dokaze da pokupim sama. Frenk voli da čisti za mnom jer se tako oseća kao stariji brat i misli da, ako i uhvate nekog, to će biti on. Mrzela sam što uvek misli da mora da brine o meni da bi se osetio potrebnim. Dođavola uvek mi je bio potreban! Uvek mi je bio potreban da viče na mene kad uradim nešto nepromišljeno, da mi donese šolju kafe onda kada pomislim na nju, kao da mi čita misli... Neko kao Rok nije mogao to da razume.

"Tvoj sledeći posao nije nimalo lak Margo. Treba da odeš do Meksika i izvučeš od policije neka dokumenta koja nam trebaju. Dokaži se."
"Nisi mi sve objasnio."
Kažem blago povišenim tonom, a rečenicu podelim na slogove zbog čega ostane da sedi za stolom prekrštenih nogu.
"Objasniću ti kad za to dođe vreme. A sada je naš neformalni sastanak završen. I Kordsova...prestani da trošiš moje dragocene minute. Ovaj razgovor vodimo toliko često da me je glava zabolela."

Uhvatio se za glavu i sam izašao na ulazna vrata ostavivši me zatečenu i nervoznu toliko da sam šutnula i oborila stolicu na kojoj je sedeo.
Vodimo ovaj razgovor često?! Pitam se da li je to zbog toga što svaki put kad se vratim s putovanja dođe da mi drži predavanja o neodgovornosti?!

Ne, nije on dolazio zato što mu je smetao način na koji Margo ubija. Bio je fasciniran time koliko se ta žena ne plaši da rizikuje i koliko je zabole uvo za njegove reči. Svako bi svoje uvo odsekao da ga čuje kako izgovara samo jednu pretnju.
Ne, Set Rok nije bio zaljubljen. Samo fasciniran i pomalo uvređen time što ga se Margo ne plaši. Dođavola, ima ožiljak od slepoočnice do brade, veoma plave vampirske oči i glas od koga bi i najveći grmalj pobegao. Zašto ga se ne plaši?!

Kada bi je pogledao pomislio bi 'ova žena je prošla svih devet krugova pakla i vratila se u život', a shvatao je da sve oko sebe želi da umrtvi i uništi. Vešto je skrivala stvari koje voli, a sa stvarima koje mrzi se nosila ravnodušno. Njega je ta zatvorenost i misterija privlačila i odbijala u meri u koju nije mogao da poveruje. Zato je davao sve od sebe da je iznervira i istera na površinu njen gorki ton, grube reči i tu zanimljivu venu na slepoočnici koja je pulsirala svaki put kada ne bi birao reči.
Ne, Set Rok nije bio zaljubljen. Samo fasciniran i pomalo uvređen time što ga se Margo ne plaši.