Margo

12. deo - Kejtlin Morton

Oh to je bila greška. Nesmotrena, samoubilačka greška.
"Ne razumem, budi ljubazna i objasni mi."
"Šta da objasnim?"
Margo se namrštila, a Set je mogao da oseti kako je otvoreno neprijateljstvo opet usmereno ka njemu. O Bože! Samo na par minuta je imao njenu naklonost, ali to je malo. Premalo za njega, a previše za nju i bio je pohlepan. Po prvi put je osetio zavisnost od nečijeg prisustva i želeo da ostane baš u Sejlemu, baš ovoj kući i baš sa njom. Ali ona je krila stvari. Možda ih je znao Frenk, ali i ako nije ne bi ga iznenadilo. Margo je volela da sluša, ali ne i da priča. Toliko tajanstveno i sa par reči ju je prijavio u zapisnik da je osetio te tajne. A sada je zagrebao po površini. 'S kim si takav si.' Nasmejao se i u svojoj glavi zabeležio te reči.

"Kaži mi osnovne stvari o sebi?"
Pitao je Set zabavljeno menjajući temu na konverzaciju koju su vodili tokom prvog susreta.
"Šta?"
Istog trena je spustila obrve, ali umesto da se povuče pričao je. Istim tonom, rečima koje je koristio onda.

"Ime, prezime, prebivalište..."
Gledala sam ga par trenutaka pokušavajući da prokljuvim koju taktiku koristi, a onda sam se uozbiljila.
"Zovem se Margo Kords. Živim u Las Vegasu i mrzim Seta Roka. Zbogom."

Nije mi trebao ni trenutak duže da pomislim na devojku nakon što sam zalupila ulazna vrata. Treba da pričam sa njom, da joj pomognem, spasim, odvedem odavde...
Sva sreća pa nisam zakasnila. Čim sam kročila na malu uzbrdnu prečicu mogla sam da vidim autoput pun žena. Nijedna nije izgledala tako nesrećno kao ona izdvojena crnokosa devojčica skroz na kraju. Ispravljam se, devojka. Oskudno obučena, preterano našminkana i napadno namirisana.

"Zdravo."
Trgla se i okrenula ka meni užasnuta. Gleda ka ostalim ženama koje me ne primećuju već mažu usne i popravljaju puder.
"Niko te neće uzeti tako konzervativno obučenu."
Odmerila me je od glave do pete i nisam mogla da se suzdržim od podizanja obrve. Ton joj je nešto glasniji, ali moja osećanja pomešana.
"Ne radim ovde."
"Znam, ali ne želim da one to čuju. Šta tražiš ovde, zaboga?!"
Škrguće zubima.
"Dolazim da te vidim. Spustila si mi slušalicu i došla sam da popijemo pivo. Idemo odavde."

"Reci mi šta hoćeš. Ne mogu dugo da ostanem, moram da radim."
Žalila se, ali pošla je bez pitanja i primedbi sa tog autoputa.
"Popićemo pivo ovde na travi, popuši cigaretu ako želiš i dobićeš mnovo više novca nego što inače zaradiš."
"Zašto?"
Tiho me pita očekujući da ću tražiti nešto zauzvrat.
"Zato što znam kako je biti u bezizlaznoj situaciji."
Mogla bih se kladiti da sam krajičkom oka videla pitanja u njenim očima, ali prerano je za ispovedanje.
Izvadila sam mlako pivo iz torbe i pružila joj cigarete. Otvorila je pivo čim je sela.
"Otac me prodaje za piće. Dovodi me ovde autom koji plaća mojim telom. Pije pivo koje zarađujem seksom. Puši duvan koji ja donosim plate koju mi daju mušterije."

Zastane pa se zagleda u moje oči koje je pomno prate.
"Ja sam propala. Ne znam ko si i šta želiš, ali ako bi da me iskoristiš naplatiću ti više nego muškom polu jer..."
"Okej to je bilo dosta. Ja sam strejt, nisam pedofil ili tako nešto... Nisam ti pretnja. Zovem se Margo Kords, imam trideset i dve godine i živim u Las Vegasu. Spasila sam više dece nego što mogu da se setim, a trenutno me kod kuće čeka četvoro."
Nasmešila sam se kako bih je ohrabrila, a onda videla izvijanje usne na gore. Uništiću sve one koji su naterali devojku da zaboravi kako da se smeje.

"Ja sam Kej."
Primetivši moju nesvesno podignutu obrvu spusti pogled i ja shvatim. Nije govorila nikome svoje pravo ime u strahu od prijave.
"U redu je. Kad budeš spremna reći ćeš."
"Ne, ja... Bila si iskrena sa mnom, to je bilo instiktivno. Umem da osetim kada me ljudi lažu. Zovem se Kejtlin Morton, imam šesnaest godina. Stanujem sa Džošom Mortonom u maloj kućici na kraju Salema."
"Živiš sa...njim?"
Uputila mi je zbunjen pogled.
"Stanujem."

To je bilo dovoljno za sad. Margo je znala dovoljno da zabeleži i ostavi deo gneva za Džoša Mortona. Prirediće mu fantastičnu zabavu.