14. deo - Sirena

58 5 4
                                    

Ako mislite da je Margo dobila zagrljaj kao podršku za posao kojim se bavi - grešite. Ako mislite da ju je Kejtlin zagrlila da bi osetila sigurnost - u pravu ste. Ali koliko ćete puta poželeti da ste grešili, ni sami nemate pojma...

"Da li ovaj zagrljaj znači da mi veruješ da te neću povrediti? Da neću povrediti decu, nevine ljude..?"
Klimala je glavom sve dok joj Margo nije obuhvatila obraze.
"Spremi se. Spremna sam da sutra u ovo vreme budemo u Las Vegasu."
I otisnula je brižan poljubac u devojčino čelo.
Kejtlin nije pitala Margo da li će i njenog oca pogubiti, ali ni Margo nije pitala da li će reći njenoj deci za posao kojim se ona bavi. Obe su ostale neme za jedan odgovor, tako da na to možemo gledati kao završenu priču. Ili možda ne?

Zalupim vratima pri ulasku u kuću pa zatim viknem da bih shvatila gde se Set nalazi.
"Mislila sam da si danas otišao ali... Očigledno sam pogrešila. Spakuj svoje stvari, večeras se vraćaš kući."
"Bilo je i vreme."
Odkršta noge i demonstrativno sklanja novine od sebe da bi ustao sa moje nove i, sada ugruvane sofe.
"Možemo i odmah da krenemo ako si... Ti ne ideš?"
Sumnjičavo zaškilji prema meni pa zauzme stav.
"Završili smo zadatak. Nismo... Ja nisam ostavila tragove. Uverio si se da mogu da budem odgovorna kada Frenk nije tu."

Set je znao da Margo ne shvata koliko zapravo izgleda nervozno dok vrti palčeve. Nikada to nije radila.
"Kordsova. Ostao ti je jedan trag. Kejtlin Morton."
I desilo se. Bleda je, izgleda isto kao prvog dana kada je kročila sa Frenkom u prostoriju ds se sretne sa mafijaškim šefom prvog dana na poslu. Izgleda isto kao kada ga je prvi put videla, kao kada ga svaki put vidi, ali opet je drugačija.
"Kako znaš? Za Kejtlin...kako znaš?"
"Ko je ta devojka?"
"Kako znaš?!"

Histerično je ponovo ponovila pitanje. Sada je Set siguran da je Kejtlin Morton jedna od veza koju će iskoristiti da otkrije tajnu Margo Kords.
"Pratio sam te. Ko je ta devojka?"
"Moja ćerka."
Impulsivno je reagovala. Niko nikada nije bio ovako blizu da razotkrije njenu decu i plašila se toga. Margo nije uzela u obzir da će je Set pratiti kada je u dva ujutro išla da se vidi sa devojkom.

Nepristojna ponuda od duplo mlađe devojke? Razmena brojeva?
"Razumem."

Razumem da lažeš, hteo je da kaže, ali ponekad je bolje uveriti se sam u laž. Nije hteo da razmišlja o tome kako je dala devojci svoj broj. Ako joj je to ćerka onda ništa nema smisla. Set Rok je bio zaintrigiran s Margo, ali nikada nije bio budala.
Krenuo je ka svom koferu, ali Margo ga je čvrsto uhvatila za nadlakticu. Set ovaj put nije mogao da zna da li njeno srce brže kuca zbog njene blizine, kao njegovo, ili zbog zadržanog daha od šoka.
"Nemoj da kažeš nikom."
Klimnuo je glavom.

Set je otišao rano u zoru, Margo je znala jer je ostala budna cele noći i razmišljala o devojci. Nije se opteretila Setom. Da je hteo da kaže nekom otvoreno bi je pripremio za to. Nije razumela zašto ju je pratio, ali sada će morati da bude opreznija, lukavija i...ljubazna prema Setu.
Sada kuva čaj, razmišlja o devojčinim rečima.
'Reći ću ocu da napuštam posao. Svađaćemo se, znam to ali moram da se suočim s njim. Sama. Ne može da me povredi. Brža sam od njega.'
Rekla je uprkos insistiranju da Margo pođe s njom. Margo je znala da je neće tako lako pustiti da ode, ali nije znala da bi bolje bilo da je nikada nije pustila da se vrati tamo.

Sada kuva čaj, iscrpljena i neispavana zbog sinoćnjeg razmišljanja. Večeras će biti kući.
Telefon zvoni, broj koji nikada nije videla na svom telefonu.

"Šta?"
Svojom uobičajenom drskom rečenicom se javim aludirajući na Seta koji me verovatno zove s drugog broja.
"Margo pomozi mi!"

*Pustite prvu pesmu!  Çukur - Örümcek Aği
Ne mogu da dodam više od jedne pesme pa sam samo treću stavila gore*

Isključila sam šporet i požurila da se obujem kako bih krenula. Ali gde?
"Gde si?"
Šljapkanje po blatu. Sinoć je padala kiša, ako je u visokim potpeticama mokre su joj noge.
"Kod reke. Na obali Vilamet reke. Požuri! Ne! Pust...!"
I više ništa nisam čula.

Ne znam kako se desilo, ali za pola sata sam se našla kod reke. Taksista je prebledeo videvši da sam bila smrtno ozbiljna nudeći mnogo više nego što vožnja košta da bi išao najbrže što može. Pola sata. Za pola sata je moglo mnogo toga da se desi, a malo toga da se učini za devojčinu dobrobit. Ne smem da zakasnim.

Pogledom je tražim svuda. Njenu crnu kosu, u trenerci ili haljini, svejedno. Ovde nema nikoga. Mračno je. Rano je. Ali je previše mračno za jedno jutro.

Cipela. Vidim cipelu ispred sebe. Prljavu, crnu blatnjavu salonku. Idem sve brže i brže, sve dok ne ugledam još jednu cipelu. Potom mrežaste iscepane čarape. Onda pramen kose. Krvav nokat odsečen do mesa. Nalakiran u crveno. Sveži tragovi ukazuju na to da ne može da bude daleko. Izrašće joj nokat. Porašće joj kosa. Biće dobro.

Nismo dugo pričale. Nismo pričale previše. Znam da se zove Kejtlin, da ima šesnaest godina i da je bila sama na ovom svetu. Sada ima mene i ja neću dozvoliti da joj se išta desi.

*Pustite drugu pesmu Chort Overstreet - Hold on*

Panika je hvata za svakim korakom, ali žuri i ignoriše čudan probadajući osećaj u stomaku.
Još samo malo... Nema tragova, mora da je blizu. Samo još malo...
Margo briše kapi znoja sa svog čela i nastavlja pravo sve dok je...ne ugleda.
Dođavola.
Prokletstvo.
Majušno telo devojke je umotano u kratku mokru tkaninu. Pluta po vodi. Kosa joj se lepi za telo.
Margo čuje zvuk, glasan i preblizu da bi bio nečiji, a onda shvata da je njen. Ispušta iz svog grla glasan, bolan i histeričan jauk koji ni ona sama ne čuje. Ali toliko je glasan. Kako ga ne čuje?

*Pustite treću pesmu Çukur - Sevgilim*

Smrt je duga. Koliko god izgleda brzo ona je duga. Duga kao najduži sekund tvog života.
Duga kao najbolniji trenutak najtežeg momenta tvog života. Pitaćeš me u čemu je razlika između to troje? Nemoj. Samo ih razlikuj. Razlikuj ih kako razlikuješ pastelne, jarke i tamno plave boje. Razlikuj ih kako razlikuješ nijanse ruževa, neba, mora i stranice knjiga. Razlikuj ih kako Margo razlikuje svoju decu. Razlikuj ih zato što smrt ima toliko načina koliko značenja imaju sekund, trenutak i momenat.

Zamisli sad jednu reku. Pa obalu. Onda sirenu koja udiše vodu. Koja moru daje još jedno živo stvorenje. Ta sirena nema mnogo prijatelja. Ali ima dovoljno ljudi na zemlji koji bi hteli da je istraže, dodirnu, fotografišu... Mda znaju da postoji... Sada zamisli ljudsko biće koje želi da se sprijatelji sa sirenom. Koje je poznaje. Koje pruža ruku i strpljivo čeka da je sirena prihvati. Zamisli prijateljstvo između žene i sirene. Koliko razlika poseduju? Reći ću ti jednu. Žena ima mnogo prijatelja, sirena ima samo nju.

To je bila Kejtlin Morton. Usamljena sirena koja je zbog nemanja prijatelja tražila utehu u ljudima koji su je dodirivali i istraživali. Kejtlin Morton koju je pronašla Margo. Žena i sirena su kratko imale međusobno poverenje, ali prijateljstvo će trajati dok i žena ne postane sirena. Šta će biti posle? Posle će istražiti mora zajedno.

Margo je noć provela ljuškajući devojčino telo u naručju.

MargoWhere stories live. Discover now