Margo

9. deo - Greškom priznato

Pre nego što uspem da besno gurnem vrata kafane koja zaudara i preko ulice, jak stisak na nadlaktici me povuče i nađem se ubrzo licem u lice sa Setom. On hladnog, ja besnog pogleda i dišemo jedno u drugo.
Besno frknem i odmaknem se od njega.

"Šta misliš da radiš?!"
"Šta ti misliš da bi se desilo da si ušetala unutra kao kriminalac?"
"Ja jesam kriminalac. Došao si ovde da se pobrineš za smeće koje ostavim. To nek ti bude posao, a ne moje metode."
Odvratim besno pa prkosno podignem bradu da bi mi on uputio leden pogled. Preplašio bi svakoga s tim grubim crtama lica i ožiljkom koji je ko zna kako zaradio, ali mene ne. Mene nikada ne bi mogao da preplaši.

"Moj posao je da se pobrinem da tog smeća ne bude. Osim toga i sve ostalo što ima veze s organizacijom, uključujući i tebe koliko god ti se to ne dopada."
"Išlo bi brže kad bih te samo onesvestila ovde, znaš li?"
"Igraš se vatrom Margo."
Možda bi ta pretnja izrečena kao pitanje raspalila veliki plamen u Setu, ali pred njim nije bio bilo ko, već Margo. Morao je da se suzdrži. Nadređeni mu je striktno zabranio da je na bilo koji način ugrozi jer bi tako ugrozio i misiju. A Margo Kords je najbolji ubica kog je Setova mafija ikada imala.

"Ja mu prilazim, izvlačim ga napolje i kraj."
Margo je iznela očigledan plan jer je smatrala da tupan kakav je Set ne može da shvati njena brilijantna ubistva kao umetnost. Biće bolje da ovo odradi brzo, mislila je, kako bi mogla da ga se što pre otarasi.

"Nije tako jednostavno Margo... Krčma je puna. Moraš da ga ubediš da izađe napolje. Nećeš samo ušetati i reći tražim..."
"Kad mu kažem da ga traži Set Rok trčeći će izleteti."
Cinično odvratim.
"Ni slučajno!"
Planuo je na mene očigledno ne shvqtajući sarkazam.
"Ne smeš da se odaš. Nismo sigurni da li ga osim nas još neko traži."

Sležem ramenima. Nema dovoljno informacija o njemu. Moram dobro da se potrudim kako bih ga namamila u zamku, dođavola!
"Šta još znaš o njemu?"
"Ništa značajno. Roditelji su mu poginuli u nesreći, živeo je s dedom kome nije bio baš omiljen, nema živih članova porodice..."
"Kakve žene voli? Prostitutke, jadnice, nedodirljive...?"

Set je odmahnuo glavom i mogla bih da se zakunem kako mu je oko zaigralo dok je prebirao po sećanjima.
"Jednom prilikom je glavni pomenuo da je slab na lake žene koje piju."
"Onda je to to. Budi spreman da ga uhvatiš kad bude padao.

Margo je ušetala u krčmu samouvereno prebacujući nogu pred nogu kao manekenka. Na trenutak se pravila da je izgubila ravnotežu i tako pridobila mnoge poglede uključujući i Hansom jer joj je dekolte sevnuo. Naručila je viski.
Jeftino mesto, razmišljala je. Smrdi na ustajalo, pod je lepljiv i mogla bi da se zakune da je u ćošku na plafonu videla pauka. On se krije u najdaljem uglu iz kog ima pogled na sve. Vide mu se samo sitne vampirsko plave oči i neverovatno ogromna građa. Samo ga one i odaju sa identifikacionog dokumenta.
"Šta? Nikad nisi video ženu koja pije?"
Odvratila je kad je Hans kao omađijan prišao.
"Video sam ih mnogo, ali nijednu kakva si ti."
To je bio klasičan i uobičajen komentar, ali je bio istina. Laka pijandura ne nosi pristojne pantalone i ne miriše na nežno cveće.

"Da, pa neke od nas se srede pre nego što krenu u lov na piće i muškarce."
Sada je već razvukao svoj ogavni osmeh. Na slici koja je izdata kao poternica Hans ima sve zube, čeličnu vilicu i kosu, ovo ispred nje je moglo da se prepozna samo kao odraz groznih sitnih očiju.
"Voleo bih da te bolje upoznam."
I seo je za šank nakon spuštanja svoje čaše burbona na isti.

"Šta ćeš sad s njim?"
"Ne mogu da verujem da ti je ovo uspelo..."
Set je prelazio preko lica s užasnom nelagodom u grudima. Nije mogao da veruje da je Margo samo onesvestila i vezala Hansa. Dođavola, to nisu njeni uobičajeni planovi! Trebalo je da se ne kontroliše, da histeriše, da traži da ga ubije metkom u čelo! Zašto prokleto nije?!
"Zar nećeš da tražiš da ga ti kazniš?"
Hladno je izgovorio Set gledajući u vezanog špijuna pod svojim nogama.
"Pa da posle moraš da skupljaš za mnom?"

Ne, Rok nije imao pogrešan utisak o mojim misijama, ali jednostavno sam htela da mu pokažem da mogu da se kontrolišem. Konstantno ga podsećam da nisam nesposobna, da bezveze pokušava da me ocrni, ali umesto da se sada pokunji postavlja mi glupava pitanja i nervira me tim pogledom.
"Zašto me stalno podsećaš na ono što sam rekao?"
"Zašto pokušavaš da se uguraš u moj posao?"
Sleže ramenima i pogledvmu smekšava. Spuštenog garda, bez hladnoće u očima i bez prokletog zida koji podiže uvek kada mi se obrati.
"Zato što želim da budem blizu tebe."