Margo

18. deo - Glasna tišina

Nije bilo potrebe da je drži za nadlakticu kao da će mu se izmigoljiti budući da se nije mnogo opirala, ali tako je prenosio svoju nervozu i na nju.
"Dobro, mislim da je ovaj hodnik dovoljno dugačak. Ne postoji mogućnost da te ovde neko čuje."
Rekla je Margo primećujući silinu kojom je steže.
"Šta se dešava?"
Skoro da je siktala na njega trljajući ugnječenu ruku. Margo je imala isplaniran dan sa decom, a umesto toga je trošila vreme na Seta. Danas nije bio naporan, danas je izuzetno usporen, a to je još iritantnije.

"To što kriješ će te uništiti."
Rekao je i otišao brzim korakom od nje. Preko Margo je prešla senka sumnje, ali je onda odmahnula glavom odloživši to za večeras. Danas je dan za decu.

"Stigla sam!"
Izbegavala je pogled čuvara i njihovu molbu da popričaju odložila za večeras kao i Setovo upozorenje.
Greg je izvirio iz svoje sobe a potom pritrčao da me zagrli.
"Nemoj da ideš nikad više."
"Ako ne budem išla da radim neću moći da te hranim palačinkama koje toliko voliš."
Popustio je stisak kada sam pomenula njegov omiljeni doručak i ćutke krenuo za mnom do kuhinje.

"Koje sada pravimo?"
"Palačinke s domaćim džemom od malina."
Lice mu se ozarilo, a ja sam se okrenula ka najvišem kredencu da uzmem šolju za čaj.
"Aleks i Natali se vraćaju za pola sata, a Alisa mi je rekla da ti kažem da se biljka koju si joj donela polako oporavlja. Otišla je do cvećare po zemlju koja će se svideti biljci."
Govorio je tačno ponavljajući Alisine reči.
"To je dobro čuti."

Posle duge šetnje kroz park i dosta priče o dogodovštinama u prethodne dve nedelje seli smo za sto. Za večeras sam napravila šnicle i krompir u rerni i beli sos kao prilog. Nakon što su Natali i Greg isekli salatu i Alisa postavila sto, Aleks je doneo hleb.

"Mogu li da pozovem prijatelja sutra na večeru Margo?"
Margo nije primetila da svo troje bulje u Grega. Margo je svoj pogled usmerila na njega.
"Znate da ovde ne možete nikog da dovodite. Ali voljna sam da vas pustim da izađete s prijateljima."
Margo se zaigrala sa zalogajem na viljušci, a onda je prinela usnama kada je Greg progovorio nesvestan nervoze svog brata i sestara.
"Ali on je tvoj kolega sa posla. Dolazio je da te traži. Zove se gospodin Rok, ali rekao mi je da ga prijatelji zovu Set i da i ja mogu tako da ga zovem."

Da li bih preterala s rečima da su zamrle ptice na grani, da su cvrčci prestali da cvrče i da se u kući nije čuo nijedan muk? Verujem da bih, zato što to nije baš tačno. Cela kuća se orila u glasnoći tišine dok je Margo polako spuštala viljušku u tanjir. Gregov osmeh je splasnuo kada je u njenim očima prepoznao odsjaj ljutnje. Setio se prvog trenutka kada se uplašio nje, setio se trenutka kada ga je Margo našla, setio se kada je prvi put video nju ljutu, sa istim ovim sjajem u očima.
"Žao...žao mi je. Nisam mislio da te naljutim..."
"Mislim da bi najbolje bilo da se svi spremite za krevet."
Natali je prva ustala i uzela svoj tanjir da bi ga odnela u sudoperu.
"Odmah."

*Pustite pesmu!*

Ne, Margo Kords nije vikala. Bila je brižna, autoritativna i nije bilo potrebe da viče da bi deca shvatila koliko je zapravo uzrujana. Ustali su od stola i u roku od trideset sekundi su se vrata četiri spavaće sobe zatvorila. Margo se rukama odgurnula od stola i onda povukla beli stolnjak sa sve posuđem koje se razbilo i hranom koja je završila na podu. Ona je već krenula ka ulaznim vratima.

"Zašto nisam obaveštena o dolasku Seta Roka ovde? Zašto ste ga pustili unutra?"
Krvnički je stezala mesinganu bravu ne osećajući koliko joj bol prožima šaku. Sem i Džek su je gledali uznemireno misleći na sva krvoprolića koja je obavila.
"Nismo mogli ništa da uradimo."
"Rekli smo da se niste još vratili kući, ali je insistirao da uđe."
"Našao je Grega u kući. Može svakog trenutka da me otkuca mafiji, a glave koje će odleteti pre moje su vaše. Pripremi auto."
Zalupila je vratima i, pušeći se od besa, odlučna da spreči svoje i stradanje svoje dece zgrabila je kaput iz ormara.
'To što kriješ će te uništiti.'
Setila se tih reči i prošla rukom kroz kosu.

"Kuda da vozim?"
Upitao je Sem držeći se za volan kao za poslednju slamku spasa. Margoin bes je mogao da se opipa kroz vazduh, ali je ona mirno sedela na zadnjem sedištu i gledala kroz prozor.
"Vila Rok."