Margo

27. deo - Sumnja

Sem je pokucao na vrata i sačekao da mu Margo otvori, ali umesto nje, vrata je otvorio maleni dečak kovrdžave kose koja mu je prekrivala lice.
"Zdravo!"
Prijateljski se osmehnuo Greg i već sklopio novo prijateljstvo u svojoj glavi.
"Ćao. Ja sam Sem. Margo je moja...starija sestra recimo. Odgajila me je."
Semov osmeh je bio nesiguran, ali shvatio je da je Greg jedno od njene dece.
"Ja sam Greg."

Pomalo je podsećao na Krisa sa kojim je delio kuću jedno vreme. Kris je bio dečak s kovrdžavom kosom boje slame i očima koje su bile kao nebo koje je preplavljivala magla. Često su se koškali i Kris je otišao od Margo pre njega. Dobio je svega tri pisma pre nego što se i sam dao u potragu za svojim pozivom. Nije se od tada često čuo sa bratom. Gregova kosa je bila smeđa, ali je zato osmeh bio od uva do uva, baš kao Krisov.

"Margo je u radnoj sobi. Sedi, pozvaću brata i sestre da ti prave društvo. Aleks!!!"
Zagrmeo je i otrčao ka kuhinji ostavivši Sema da zatvori vrata za sobom. Zagledao je hodnik i stepenište. Ništa se nije promenilo. Isto je kao kada je on bio tu.

Ubrzo se i sam našao u kuhinji pred smeđokosim mladim čovekom - smatrao je da nije mnogo mlađi od njega i dve devojke koje su zabezeknuto gledale u njega.
"Natali, Aleks. Ja sam Alisa."
Odgovorila je devojka tamnije kose jer je jedina bila pribrana. Plavokosa devojka ga je odmeravala a mladić nesigurno pratio šta on radi. Osećao se kao kada je završio u zatvoru zbog posedovanja marihuane.
"Ja sam Sem. Jedan od Margoine dece."
"Da. Sećam te se sa slika iz albuma. Nisi se mnogo promenio."
Rekla je Natali jedva čujno, a Aleks se klatio na nogama.
"Nikada se niko od Margoine dece nije pojavio ovde. Mislim, nakon što su otišli. Bez uvrede ali imam razloga da budem sumnjčav."
"Naravno."
I da brineš za svoju bezbednost, pomislio je.
Čuo je žurni bat koraka na stepeništu, a pred njim se našla, sada bar pet centimetara niža figura tamne kose.
"Zaista si došao!"
Rekla je i omotala mu ruke oko vrata plačući. Troje dece su sa druge strane kuhinjskog pulta gledala kako Margo plače i bilo im je neugodno, ali ništa nisu rekli. Greg je, kada je saopštio Margo da se u prizemlju nalazi Sem, zaradio šokirani izraz lica, a potom nazreo i olakšanje pre nego što je protutnjila pored njega kao furija.
"Došao sam, Margo. Rekao sam ti da ću se vratiti. Samo nisam očekivao da će to biti pod ovim okolnostima."

Poslednju rečenicu je izgovorio tiše, tako da je samo Margo čuje. Sada je primetila njegov odsutni ton i ruke koje su je grlile kao da uopšte to ne žele. Napali su ga. Zato se vratio.
"Biće bolje da razgovaramo nasamo."
"To nije fer! Želim da upoznam brata!"
Greg je skakao i durio se, ali ga je Aleks podigao.
"Sem je dugo bio odsutan mali, Margo i on sigurno treba o nečemu da razgovaraju."
"Skuvaću čaj."
Rekla je Alisa i Margo je zahvalno klimnula glavom.
"A ja ću ga doneti gore!"
Natali dovikne kad su ovo dvoje odmakli.

"Zašto ste vas dvoje tako uzbuđeno i sumnjičavi?"
Alisa upita Natali koja se naslanjala na pult.
"Zgodan je."
"Čudno se ponaša. Niste li videli taj hladan pogled? Jeziv je."
"To kažeš samo zato što do sada nije došao nijedan momak tvojih godina."

Natali i Aleks su se prepirali, a Margo je sklanjala zapakovane telegrame u stranu kada ju je Sem zaustavio.
"Htela si da mi pošalješ jedan od tih? Vidim svoje ime tamo."
"Da...ja...drago mi je da si dobro."
Nije izdržala. Glas joj se slomio i opet ga je zagrlila, a Semu je kamen u grudima bio sve teži.
"Neko je pokušao da me ubije."
Polako se odvojila od njega i bila je spremna da sluša.
"Sledio sam instikt, došao sam kući ali...jesam li pogrešio? Jesam li ovde bezbedan? Jesu li ono četvoro bezbedni?"
"Ne."

Izustila sam i osetila ubod krivice. Sem me je gledao kao da nema šta da mi kaže, ali opet je pokušao.
"Hoću da znam sve. Sve, od samog početka."
Rekao je i iznenadio me. Kako? Kako bi trebalo da mu to kažem?
"Margo!"
Natali je ušla u potpunu napetost otvorivši vrata i ja sam je pogledala belo.
"Je li sve u redu?"
Pitala je zabrinuto nakon što je spustila poslužavnik s čajem i keksićima.
"Ja... Pozovi Frenka i kaži mu da mi treba. Javi da je Sem došao."

Natali je klimnula glavom svesna da joj Margo nije odgovorila na pitanje.

Nije sve u redu.

Nešto će se desiti.

Nešto se jeste desilo.

Margo ne krije ništa od nas.

Ovo je nešto važno.

Misli su se kovitlale u Natali brzinom svetlosti i setila se poslednjeg puta kada je dobila napad panike. Oči su joj se raširile, usta su joj se otvorila i osećala je kao da će progutati samu sebe.

Margo se tako ne ponaša.

Margo je uvek pribrana.

Margo će je spasiti.

Margo je došla.

Ali više je ne vidi.

Natali je glasno udahnula vazduh i srušila se i sred hodnika. Sem je otvorio vrata i odmah pritrčao da pomogne, a za njim se Margo spustila pored Nataline glave.

Margo je uradila to čega se najviše plašila. Zabrinula je svoju decu.

Natali je polako otvorila oči i ugledala pred sobom šest zabrinutih lica, ali pre svih je obratila pažnju na tamnokosu figuru ispred sebe.
"Margo..."
Ova joj je odmah zgrabila ruku da bi je utešila.
"Žao mi je. Nije mi bila namera da te zabrinem. Odmori se."
Margo je htela da se povuče, ali Natali joj je stegla ruku tako da nije mogla da se izmigolji.
Primetila je pogled koji je uputila Gregu, Aleksu i Alisi.
"Znam šta misliš. U pravu si. Pitaćemo čim ti bude bolje."
Alisa joj je rekla, a Greg se iz njenog krila prebacio kod Natali u krevet da bi je zagrlio. Osim nje niko ništa nije rekao.